Творац бачкотополског лоптачког чуда, Жарко Лазетић: Успех и за 50 година!

Ко би рек'о... Нико фудбалски релевантан, летос. А, ипак, чудо се збило минулог викенда. Првенства.

„Мали” ТСЦ је од првог кола и сензационалне победе над Чукаричким (4:1), као у „трулим кобилама”, силовито наскакао на торзо извиканијих ривала и, несвакидашњим умећем, одржао до краја првенства. 

Како, баш овако? Зашто, управо тако? Откуд, заиста - Ви? Питања без одговора, досад.

Главни стратег древне игре и творац бачкотополског лоптачког чуда Жарко Лазетић је натенане открио тајновит рецепт фабулозне сезоне. Претходно и како је прексиноћ прослављена вицешампионска позиција, после ремија с Војводином.

- Председник Жембери је организовао изузетну фешту, ми, као што смо добро играли током сезоне, показали и умеће у слављу – уз осмех упознаје.- Што се метафорично речено: рецептуре тиче, радо бих открио... да знам. Могао би да наведем кључне ствари, једино. Првенствено европску организацију и несвакидашње инфраструктурне услове, захваљујући већ поменутом председнику Жемберију и директору Палађију. Затим, стручни штаб. Људе, којима сам неизмерно захвалан на креирању фамилијарног и струковног амбијента. Потом, селекцију играча као круна поменутог. Терен и зграде не играју утакмице већ они, зато су били уважени, поштовани, подржани... и, кад је било тешко.

Чујно се насмејао након опаске: ако је то нека тајна, затим смерно наставио:

- Сад је лако причати, али било је проблема, тешких ситуација и такмичарских препрека које су сезону могле да одведу и у другом смеру. Међутим, имали смо довољно знања, умешности на крају крајева спортску срећу да освојимо друго место, потпуно невероватно за наше услове. Чукаричком и колеги Керкезу није лако, уложили су идентичне напоре. А, друга и трећа позиција прави велику разлику. Знате, кад смо летос формирали тим и циљеве, Чукарички је био главни репер. Наша амбиција да будемо конкурентни и боримо за треће место, њима припадајуће у последње две сезоне. Тако се и збивало, Брђани перманентно терали да играмо неретко и изнад сопствених граница.   

И још нешто:

- Партизан је имао сезону какву јесте и успели смо да урадимо и можда за нас неочекивано, на почетку сезоне. Али, како је одмицала, амбиције су расле до феноменалног успеха... и, за 50 надолазећих година! Само, да се разумемо: потоње није пало с неба. Није нешто о чему нисмо размишљали, разговарали и посветили. Напротив.

Потанко и на тренутке енергично је објаснио како је успео да ментално ресетује играче, након пораза у последњем колу од Војводине минуле сезоне, затим новајлије уведе у устаљени систем и надогради екипни квалитет.

- Многи људи су себи давали за право, тад причали како нисмо изборили такмичење у Европи... кад се само сетим, а као клуб није сменио мене! Не знајући или свеједно не желевши да знају, ТСЦ кад сам дошао није био победио осам кола и циљао је пласман у плеј-оф. Добрим играма и слабостима противника дошли смо у ситуацију да се боримо за четврто место. Богу хвала, имам агилног председника и на његову иницијативу, после пораза од Војводине у последњем колу, констатовали по оној чувеној: ко зна зашто је било добро.  

И, испоставило се, погодили!

- Недовољно квалитативно спремни у тиму, готово стопостотно би трпео почетак сезоне и питање је на којој позицији бисмо окончали такмичење. Отуд, реални будимо, поменуто је довело да се ваљано припремимо, доведемо изузетна појачања и зимус двојицу да додатно унапреде игру. И, време како је пролазило, бивало је све боље и само смо шест утакмица изгубили од 37.

Сладостраствено је прихватио констатацију: ТСЦ је завредео епитет најпријатнијег изненађења од последње самосталности Србије. Уз, очекивану опаску:

- То већ није моје, на другима је да кажу и процењују. Нисмо пре почетка сезоне били виђени на овом месту, посматрано кроз буџет и квалитет тима. Да не говорим о мени, перфидним причама о младом тренеру и појачањима из Лучана! Океј...

Апострофирао је тимски рад, затим посвећеност и упорност као модел несвакидашњег успеха.

- Не мање битније, играчи су тек овде одиграли најбољу сезону у каријери. Сад је на нама да проценимо ко би могао да понови, новајлије такође.

Лазетићу је лакнуло, након последњег питања: и, шта ћете сад.

- Прво на одмор с породицом, затим дружење с пријатељима, играње тениса... Потом, детаљно анализираћемо сезону и повући ћемо неупоредиво изазовније потезе како бисмо такмичење дочекали видно спремни и били конкурентни. Лако није Звезди и Партизану да играју на три фронта, камоли нама. Многима у првенству бићемо ловина, стога, потрудићемо се да опет креирамо диван амбијент и донесемо добре одлуке.   

НЕМА ПРЕДАЈЕ У ЛШ

Ко би од потенцијалних ривала у трећем колу квалификација за Лигу шампиона био најпожељнији – Марсељ, Брага, Ренџерс или ПСВ?

- Времена нисам имао да бих се бавио ривалима, што је свима и познато, реч је о преозбиљним екипама. Једно је сигурно: предавати се нећемо без борбе!

ПОРОДИЦА ТРПЕЛА, САД ЋЕ СВЕ ДРУГО

Дводневну потеру за њим је објаснио породичним разлогом, никако прекоредном славом.

- Нема везе, верујте. Мене је мало њих звало прошле сезоне, кад се нисмо били квалификовали за евросцену. Исти сам био и тад... Искључио сам се, из свега. Породица и социјални живот су трпели безмало годину и, рекао сам, сад нек` све друго.