Спасилац Младости поручио: Где је Нешко, ту је тешко!

Томислав Сивић је спасао Младост из Лучана. Да ли је неко и сумњао да ће да буде тако? Ненад Миловановић свакако није, зато је уосталом и ангажовао спасиоца у „минут до дванаест”…

Причу са стручњаком из Суботице почињемо констатацијом да је постао специјалиста за отписане… пре Младости и Нови Пазар је у прошлој сезони сачувао у елити…

Опстанак Лучана је леп успех.

- Није леп, него је фантастичан, јер заиста опет нико није веровао у то.

Да ли је било теже него са Новим Пазаром?

- Јесте, било је много теже јер сам дошао касније него у Пазару, а осим тога у том моменту Пазар је био добар тим. Много добар, баш да кажем бољи тим него што су били Лучани у овом тренутку.

У чему је тајна подизања екипе? Да ли је то психологија, знање? Тешко да се може променити пуно тога за недељу дана?

- Има ту пуно сегмената који чине то све. Међутим, кад бих открио рецепт…. Ни Кока-Кола не открива од чега је направљена и годинама сви покушавају да је копирају. Има ту хиљаду ствари које су јако битне и требало их је обрадити за кратко време. И психологија, тактика,  приступ и атмосфера. Све је то требало сложити, јер, када сам долазио у Лучане и прочитао интервју претходног тренера, мало је фалило да се окренем на излазу са „Милоша Великог” и вратим назад…

Зашто, да ли сте се уплашили?

- Оно што сам прочитао било је сабласно… као, “стари играчи, шта је ово, где сам дошао”… Затекао сам у Лучанима проблем - екипу која није победила од новембра месеца. екипа Значи да ту постоји неки разлог. Од новембра до маја. То је огроман период и ту сигурно постоји неки разлог. Спортски директор Нешко Миловановић питао ме како то мислим да урадим.

Шта сте променили?

- Са својим првим сарадником, Вујадином Раденковићем, прво смо се детаљно говорили шта ћемо и како ћемо. Прво смо променили систем, друго смо видели да морамо да пробудимо екипу, да не радимо што су радили претходници, јер ћемо проћи слично. И успели смо за 10 дана да створимо визију како ћемо играти и на првој утакмици већ смо били успешни.

Због чега сте морали да промените систем? Да ли је екипа била спора?

- Адекватно је било јер смо примили су највише голова у лиги. Значи да је морало нешто да се поради на одбрани. То је број 1. Друга ствар, кад смо видели играче са којима ћемо сарађивати, дошли смо до егзактног одговора који је касније и време потврдило резултатима. Рецимо, да два бочна играча могу да играју само у том систему 3-5-2. Ишли смо логиком. Има 7 утакмица до краја. Бод није довољан, морамо да идемо на победу. Значи, морамо да играмо са два шпица. А да би осигурали одбрану, да би је побољшали, да не бисмо били екипа са највише примљених голова, ми смо дошли до система по квалитету играча и то је било 3-5-2. То је била прва ствар коју смо скенирали. И већ против Колубаре смо убацили ту свежу крв. Младост из Лучана увек је важила да је старија екипа. А ја ћу вам само рећи да смо против Јавора у Ивањици, кључна утакмица, утакмица сезоне, играли са четворицом”бонуса”који су почели утакмицу. Ту смо добили многе ствари. Добили смо енергију која је фалила. Стари играчи су схватили да морају више. И онда смо направили од тога добру хемију. Сви су били сјајни у свом сегменту, и стари и млађи. Направили смо да нема разлике. Постали су изврсна група и стварно су били феноменални. Били су партнери у целом пројекту.

Нанизали сте пет чудесних победа са екипом Младости…

- Пет на 7 утакмица. Младост је за целу сезону дотад имали 4 победе. То су све чињенице.

Ломили сте се да ли да преузмете Младост из Лучана? Јел то био страх од неуспеха или можда пут у непознато? Или можда нешто треће или четврто.

- Сад ћу вам рећи шта је то треће и четврто. Прво, дуго познајем Нешка Миловановића. И сваког човека који проведе 30 година у нашем фудбалу изузетно ценим и поштујем. Неколико пута ме је звао и никад нисам био у ситуацији да сам слободан да могу да му помогнем. Ово је била прва ситуација и  рекао сам да хоћу да му помогнем и да мислим да могу. С друге стране, кроз целу каријеру од 25 година колико сам тренер, никада ми ништа није теже пало него отказ у Панчеву. И то ме је изнутра терало да уђем у овај ризик и да покажем да... Да могу и да сам.

Како је сарађивати са Нешком Миловановићем, човеком који је био и директор и тренер, и чија се реч са трибина на телевизији чује више него коментатор?

- Где је Нешко, ту је тешко – кроз осмех је изустио Сивић, али је наставком објашњења изрекао низ комплимената на рачун директора Младости:

- Нешко је један сјајан лик, у принципу човек који много зна о фудбалу. И уопште ми није падало тешко, да сатима причам с њим о фудбалу, око тога како ко види утакмицу. Ми смо много радили, он је увек имао своје мишљење, ми смо имали наше, међутим, договорили смо се да сви свој его оставимо по страни, да је успех Лучана најбитнији. Ми смо тако сарађивали, заиста је онда била врхунска сарадња. Кад почне утакмица, он ће увек бити тренер, до краја живота ће бити тренер. Ја то могу да разумем јер је човек, то је његов клуб. Ја нисам дошао да се такмичим с њим него да му помогнем. Ми смо такав однос имали и шта год да се деси, тако ће и остати."

Растали сте се на крају сезоне уз песму и музику. Треба да се сретнете поново. Да ли Тома Сивић остаје у Лучанима, или иде даље?

- То ћемо знати за неколико дана. Морам да нагласим шта год да се деси, ми остајемо пријатељи. Може да се деси да наставимо сарадњу. Може да се деси и нешто друго, пошто овог тренутка има понуда. Међутим, ја сам човек који је потпуно на земљи. Знам да не треба да журим нигде. Коректно смо сарађивали. Мислим да Лучани имају перспективу. Имају страшно добру омладинску школу. Имају много добрих, талентованих, младих играча. Имају перспективу. Шта ће бити од свега, видећемо за пар дана.

 Ко је најбољи међу младим играчима?

- Овог тренутка је сигурно мали Јојић.

Која је његова позиција?

- У претходном систему био је крило, код мене – “десетка”. Један Може да игра на 3-4 позиције

Да ли је капацитет као што је био Гордић?

- Јесте, сигурно је то тај ранг. А има још 2-3 момка у ужем избору за које ћете ускоро чути.

Рекли сте да вам је најтеже у животу пао отказ у Панчеву. Међутим, да ли вам је сатисфакција то што је Жељезничар лагано ушао у Суперлигу, и да су вас по том вашем одласку хвалили и председник клуба и тренер који вас је наследио?

- Рекао сам већ и то стоји: када узмете клуб који је био у “минус 9” бодова од места које води у лигу, а што је био циљ тога клуба, и доведете га на “плус 5”, онда никако нисам могао да схватим тај растанак. Ни данас га не схватам, међутим, и тад сам рекао као сад да је то одлука која се поштује, али моја осећања остају таква каква су.

Где је било најлепше радити у те четири средине, где - најтеже?

- Најтеже је било свакако сад у Лучанима јер је мало утакмица било, а немате право ни на један кикс. А екипа је реално била мало старија. То је што се тиче тежине.

Шта је најлепше било? Можда оне две утакмице против Звезде и Партизана, иако сте од  Звезде изгубили лагано 4-0?

- Да, али у првих 30 минута могло је да буде и обрнуто. Али добро.... Играли смо баш озбиљан фудбал, онакав какав ја мислим да могу да направим свуда, када имам материјал, као што сам имао тад у Радничком и то је генерално сјајно. И Пазар је била сјајна епизода. У Панчеву је од првог до последњег дана било много тешко. Али после тих 11 победа што смо анализирали, мислио сам да ћу остати до 2-3 године.

Одбили сте понуду Мађара, а три-четири дана после тога добили отказ у Панчеву….

- То је ствар коју никад нећу преболети. Добио сам сјајну понуду из Мађарске од великог клуба, мој колега је после отишао тамо. Захвалио сам се Мађарима објашњењем да су људи из Панчева коректни и нећу да одем на пола пута, хоћу да завршим посао… И они ми после недељу дана кажу “господине, нисте више тренер”. То је нестварно, то никад не могу да заборавим. Никада. Али, иде живот даље, свако својим путем – закључио је Сивић.