Spasilac Mladosti poručio: Gde je Neško, tu je teško!

Tomislav Sivić je spasao Mladost iz Lučana. Da li je neko i sumnjao da će da bude tako? Nenad Milovanović svakako nije, zato je uostalom i angažovao spasioca u „minut do dvanaest”…

Priču sa stručnjakom iz Subotice počinjemo konstatacijom da je postao specijalista za otpisane… pre Mladosti i Novi Pazar je u prošloj sezoni sačuvao u eliti…

Opstanak Lučana je lep uspeh.

- Nije lep, nego je fantastičan, jer zaista opet niko nije verovao u to.

Da li je bilo teže nego sa Novim Pazarom?

- Jeste, bilo je mnogo teže jer sam došao kasnije nego u Pazaru, a osim toga u tom momentu Pazar je bio dobar tim. Mnogo dobar, baš da kažem bolji tim nego što su bili Lučani u ovom trenutku.

U čemu je tajna podizanja ekipe? Da li je to psihologija, znanje? Teško da se može promeniti puno toga za nedelju dana?

- Ima tu puno segmenata koji čine to sve. Međutim, kad bih otkrio recept…. Ni Koka-Kola ne otkriva od čega je napravljena i godinama svi pokušavaju da je kopiraju. Ima tu hiljadu stvari koje su jako bitne i trebalo ih je obraditi za kratko vreme. I psihologija, taktika,  pristup i atmosfera. Sve je to trebalo složiti, jer, kada sam dolazio u Lučane i pročitao intervju prethodnog trenera, malo je falilo da se okrenem na izlazu sa „Miloša Velikog” i vratim nazad…

Zašto, da li ste se uplašili?

- Ono što sam pročitao bilo je sablasno… kao, “stari igrači, šta je ovo, gde sam došao”… Zatekao sam u Lučanima problem - ekipu koja nije pobedila od novembra meseca. ekipa Znači da tu postoji neki razlog. Od novembra do maja. To je ogroman period i tu sigurno postoji neki razlog. Sportski direktor Neško Milovanović pitao me kako to mislim da uradim.

Šta ste promenili?

- Sa svojim prvim saradnikom, Vujadinom Radenkovićem, prvo smo se detaljno govorili šta ćemo i kako ćemo. Prvo smo promenili sistem, drugo smo videli da moramo da probudimo ekipu, da ne radimo što su radili prethodnici, jer ćemo proći slično. I uspeli smo za 10 dana da stvorimo viziju kako ćemo igrati i na prvoj utakmici već smo bili uspešni.

Zbog čega ste morali da promenite sistem? Da li je ekipa bila spora?

- Adekvatno je bilo jer smo primili su najviše golova u ligi. Znači da je moralo nešto da se poradi na odbrani. To je broj 1. Druga stvar, kad smo videli igrače sa kojima ćemo sarađivati, došli smo do egzaktnog odgovora koji je kasnije i vreme potvrdilo rezultatima. Recimo, da dva bočna igrača mogu da igraju samo u tom sistemu 3-5-2. Išli smo logikom. Ima 7 utakmica do kraja. Bod nije dovoljan, moramo da idemo na pobedu. Znači, moramo da igramo sa dva špica. A da bi osigurali odbranu, da bi je poboljšali, da ne bismo bili ekipa sa najviše primljenih golova, mi smo došli do sistema po kvalitetu igrača i to je bilo 3-5-2. To je bila prva stvar koju smo skenirali. I već protiv Kolubare smo ubacili tu svežu krv. Mladost iz Lučana uvek je važila da je starija ekipa. A ja ću vam samo reći da smo protiv Javora u Ivanjici, ključna utakmica, utakmica sezone, igrali sa četvoricom”bonusa”koji su počeli utakmicu. Tu smo dobili mnoge stvari. Dobili smo energiju koja je falila. Stari igrači su shvatili da moraju više. I onda smo napravili od toga dobru hemiju. Svi su bili sjajni u svom segmentu, i stari i mlađi. Napravili smo da nema razlike. Postali su izvrsna grupa i stvarno su bili fenomenalni. Bili su partneri u celom projektu.

Nanizali ste pet čudesnih pobeda sa ekipom Mladosti…

- Pet na 7 utakmica. Mladost je za celu sezonu dotad imali 4 pobede. To su sve činjenice.

Lomili ste se da li da preuzmete Mladost iz Lučana? Jel to bio strah od neuspeha ili možda put u nepoznato? Ili možda nešto treće ili četvrto.

- Sad ću vam reći šta je to treće i četvrto. Prvo, dugo poznajem Neška Milovanovića. I svakog čoveka koji provede 30 godina u našem fudbalu izuzetno cenim i poštujem. Nekoliko puta me je zvao i nikad nisam bio u situaciji da sam slobodan da mogu da mu pomognem. Ovo je bila prva situacija i  rekao sam da hoću da mu pomognem i da mislim da mogu. S druge strane, kroz celu karijeru od 25 godina koliko sam trener, nikada mi ništa nije teže palo nego otkaz u Pančevu. I to me je iznutra teralo da uđem u ovaj rizik i da pokažem da... Da mogu i da sam.

Kako je sarađivati sa Neškom Milovanovićem, čovekom koji je bio i direktor i trener, i čija se reč sa tribina na televiziji čuje više nego komentator?

- Gde je Neško, tu je teško – kroz osmeh je izustio Sivić, ali je nastavkom objašnjenja izrekao niz komplimenata na račun direktora Mladosti:

- Neško je jedan sjajan lik, u principu čovek koji mnogo zna o fudbalu. I uopšte mi nije padalo teško, da satima pričam s njim o fudbalu, oko toga kako ko vidi utakmicu. Mi smo mnogo radili, on je uvek imao svoje mišljenje, mi smo imali naše, međutim, dogovorili smo se da svi svoj ego ostavimo po strani, da je uspeh Lučana najbitniji. Mi smo tako sarađivali, zaista je onda bila vrhunska saradnja. Kad počne utakmica, on će uvek biti trener, do kraja života će biti trener. Ja to mogu da razumem jer je čovek, to je njegov klub. Ja nisam došao da se takmičim s njim nego da mu pomognem. Mi smo takav odnos imali i šta god da se desi, tako će i ostati."

Rastali ste se na kraju sezone uz pesmu i muziku. Treba da se sretnete ponovo. Da li Toma Sivić ostaje u Lučanima, ili ide dalje?

- To ćemo znati za nekoliko dana. Moram da naglasim šta god da se desi, mi ostajemo prijatelji. Može da se desi da nastavimo saradnju. Može da se desi i nešto drugo, pošto ovog trenutka ima ponuda. Međutim, ja sam čovek koji je potpuno na zemlji. Znam da ne treba da žurim nigde. Korektno smo sarađivali. Mislim da Lučani imaju perspektivu. Imaju strašno dobru omladinsku školu. Imaju mnogo dobrih, talentovanih, mladih igrača. Imaju perspektivu. Šta će biti od svega, videćemo za par dana.

 Ko je najbolji među mladim igračima?

- Ovog trenutka je sigurno mali Jojić.

Koja je njegova pozicija?

- U prethodnom sistemu bio je krilo, kod mene – “desetka”. Jedan Može da igra na 3-4 pozicije

Da li je kapacitet kao što je bio Gordić?

- Jeste, sigurno je to taj rang. A ima još 2-3 momka u užem izboru za koje ćete uskoro čuti.

Rekli ste da vam je najteže u životu pao otkaz u Pančevu. Međutim, da li vam je satisfakcija to što je Željezničar lagano ušao u Superligu, i da su vas po tom vašem odlasku hvalili i predsednik kluba i trener koji vas je nasledio?

- Rekao sam već i to stoji: kada uzmete klub koji je bio u “minus 9” bodova od mesta koje vodi u ligu, a što je bio cilj toga kluba, i dovedete ga na “plus 5”, onda nikako nisam mogao da shvatim taj rastanak. Ni danas ga ne shvatam, međutim, i tad sam rekao kao sad da je to odluka koja se poštuje, ali moja osećanja ostaju takva kakva su.

Gde je bilo najlepše raditi u te četiri sredine, gde - najteže?

- Najteže je bilo svakako sad u Lučanima jer je malo utakmica bilo, a nemate pravo ni na jedan kiks. A ekipa je realno bila malo starija. To je što se tiče težine.

Šta je najlepše bilo? Možda one dve utakmice protiv Zvezde i Partizana, iako ste od  Zvezde izgubili lagano 4-0?

- Da, ali u prvih 30 minuta moglo je da bude i obrnuto. Ali dobro.... Igrali smo baš ozbiljan fudbal, onakav kakav ja mislim da mogu da napravim svuda, kada imam materijal, kao što sam imao tad u Radničkom i to je generalno sjajno. I Pazar je bila sjajna epizoda. U Pančevu je od prvog do poslednjeg dana bilo mnogo teško. Ali posle tih 11 pobeda što smo analizirali, mislio sam da ću ostati do 2-3 godine.

Odbili ste ponudu Mađara, a tri-četiri dana posle toga dobili otkaz u Pančevu….

- To je stvar koju nikad neću preboleti. Dobio sam sjajnu ponudu iz Mađarske od velikog kluba, moj kolega je posle otišao tamo. Zahvalio sam se Mađarima objašnjenjem da su ljudi iz Pančeva korektni i neću da odem na pola puta, hoću da završim posao… I oni mi posle nedelju dana kažu “gospodine, niste više trener”. To je nestvarno, to nikad ne mogu da zaboravim. Nikada. Ali, ide život dalje, svako svojim putem – zaključio je Sivić.