Владе Ђуровић је ових дана гост Тузле, града у ком је, како наводи познати кошаркашки портал bhbasket ударио темеље модерне кошаркашке игре. Наводи се да је Ђуровић без сумње једна од најважнијих личности у историји тузланске кошарке уз Михајла Вуковића, Мирзу Делибашића, Разију Мујановић, Борислава Џаковића...
Повод његовог доласка је годишње дружење са генерацијом која је 1981. године у Задру одиграла мајсторицу са Слованом из Љубљане и заједно са њим увела Слобода Диту у А лигу СФРЈ. Била је то прилика да bhbasket направи интервју са нашим стручњаком чији вам део преносимо.
Да ли за Вас можемо рећи да сте мајстор мајсторица?
- Хвала на комплименту. Има и других тренера који су то радили. Мислим да је ту одлучујући моменат мотивација. Утакмица моје каријере је мајсторица у Задру. Три продужетка, имали смо и мало среће, али за такве утакмица је важна мотивација. Успео сам то са Слобода Дитом против Слована, било је играча који су подлегли атмосфери. Успели смо уз подршку публике… Ово са Задром против Цибоне је нешто друго. Цибона је била непобедива, али сам их мотивисао данима, све играче и сви су дали максимум и после два продужетка смо победили.
Могу ли да се пореде Дражен Петровић и Никола Јокић?
- Не играју на истим местима, не играју у исто време и обојица су главни играчи у својим екипама. Мислим, можда се неки неће сложити, али је Јокићев посао тежи. Игра на центарској позицији… Тренирао сам Дражена и он ми је најдражи играч. Али објективно Јокић га је надмашио. Ево имамо Дончића, а да ли ће он икад бити МВП – видећемо. Исто као што је Џордан дизао своје саиграче, попут Пипена или Кукоча, али Џордан је својом квалитетом доносио оно што данас Јокић доноси Денверу.
Како је било тренирати Дражена Петровића?
- Па, веома лако. Он је био велики радник. Нисам имао у каријери таквог. Молио ме да дођем на терен када заврши са школом. Радили смо сами, рачунам тренираћемо сат и по, али он је говорио стално још, још… Шутирао је до бесвести. Волио је да трчи, али није волио теретану. Трчао је да би могао играти 40 минута. Он није хтио да га мењамо. Имао сам са њим проблем, водимо 20 разлике, играмо финале Купа Кораћа, а он неће. Каже дај молим те још пет поена да дам. Ето то је био Дражен.
Ваш коментар серије Партизан – Реал?
- Жељко је све предузео, повели су са 2-0 и требало је да буде 3-0 тако је ишло све. Другу утакмицу Партизан игра као највећа европска екипа, иако нема такав састав… Пантер је претрпео стотињак онаквих фаулова у каријери и он креће са песницом на Љуља. То је пробудило инат, Пантер кажњен, игра се без њега и онда је већ било другачије. Десила се несрећа у Београду, много људи погинуло, није то више атмосфера каква је требало да буде. Партизан је изгубио кошем Госа. Реал је само Бог могао спасити и спасио га је. Тако је било и у финалу када је погодио Љуљ.
Шта би урадио Партизан да је прошао на фајнал-фор и Црвена звезда да је имала на располагању Кампаца?
- Да је Звезда имала Кампаца дочепала би се, али са доласком Душка Ивановића и да су обојица била од почетка Звезда би била међу пет. Партизан би, убеђен сам, био би први, Жељко то зна, њега нека звезда прати. Жељко зна да игра такве утакмице.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.