Đurović: Da je Partizan pobedio Real bio bi prvak Evrope (VIDEO)

Vlade Đurović je ovih dana gost Tuzle, grada u kom je, kako navodi poznati košarkaški portal bhbasket udario temelje moderne košarkaške igre. Navodi se da je Đurović bez sumnje jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji tuzlanske košarke uz Mihajla Vukovića, Mirzu Delibašića, Raziju Mujanović, Borislava Džakovića...

Povod njegovog dolaska je godišnje druženje sa generacijom koja je 1981. godine u Zadru odigrala majstoricu sa Slovanom iz Ljubljane i zajedno sa njim uvela Sloboda Ditu u A ligu SFRJ. Bila je to prilika da bhbasket napravi intervju sa našim stručnjakom čiji vam deo prenosimo.

Da li za Vas možemo reći da ste majstor majstorica?

- Hvala na komplimentu. Ima i drugih trenera koji su to radili. Mislim da je tu odlučujući momenat motivacija. Utakmica moje karijere je majstorica u Zadru. Tri produžetka, imali smo i malo sreće, ali za takve utakmica je važna motivacija. Uspeo sam to sa Sloboda Ditom protiv Slovana, bilo je igrača koji su podlegli atmosferi. Uspeli smo uz podršku publike… Ovo sa Zadrom protiv Cibone je nešto drugo. Cibona je bila nepobediva, ali sam ih motivisao danima, sve igrače i svi su dali maksimum i posle dva produžetka smo pobedili.

Mogu li da se porede Dražen Petrović i Nikola Jokić?

- Ne igraju na istim mestima, ne igraju u isto vreme i obojica su glavni igrači u svojim ekipama. Mislim, možda se neki neće složiti, ali je Jokićev posao teži. Igra na centarskoj poziciji… Trenirao sam Dražena i on mi je najdraži igrač. Ali objektivno Jokić ga je nadmašio. Evo imamo Dončića, a da li će on ikad biti MVP – videćemo. Isto kao što je Džordan dizao svoje saigrače, poput Pipena ili Kukoča, ali Džordan je svojom kvalitetom donosio ono što danas Jokić donosi Denveru.

Kako je bilo trenirati Dražena Petrovića?

- Pa, veoma lako. On je bio veliki radnik. Nisam imao u karijeri takvog. Molio me da dođem na teren kada završi sa školom. Radili smo sami, računam treniraćemo sat i po, ali on je govorio stalno još, još… Šutirao je do besvesti. Volio je da trči, ali nije volio teretanu. Trčao je da bi mogao igrati 40 minuta. On nije htio da ga menjamo. Imao sam sa njim problem, vodimo 20 razlike, igramo finale Kupa Koraća, a on neće. Kaže daj molim te još pet poena da dam. Eto to je bio Dražen.

Vaš komentar serije Partizan – Real?

- Željko je sve preduzeo, poveli su sa 2-0 i trebalo je da bude 3-0 tako je išlo sve. Drugu utakmicu Partizan igra kao najveća evropska ekipa, iako nema takav sastav… Panter je pretrpeo stotinjak onakvih faulova u karijeri i on kreće sa pesnicom na Ljulja. To je probudilo inat, Panter kažnjen, igra se bez njega i onda je već bilo drugačije. Desila se nesreća u Beogradu, mnogo ljudi poginulo, nije to više atmosfera kakva je trebalo da bude. Partizan je izgubio košem Gosa. Real je samo Bog mogao spasiti i spasio ga je. Tako je bilo i u finalu kada je pogodio Ljulj.

Šta bi uradio Partizan da je prošao na fajnal-for i Crvena zvezda da je imala na raspolaganju Kampaca?

- Da je Zvezda imala Kampaca dočepala bi se, ali sa dolaskom Duška Ivanovića i da su obojica bila od početka Zvezda bi bila među pet. Partizan bi, ubeđen sam, bio bi prvi, Željko to zna, njega neka zvezda prati. Željko zna da igra takve utakmice.