Пре 55 година Џајић је постигао чувени гол Енглезима (ВИДЕО)

Прошло је тачно 55 година од чувене утакмице у Фиренци, када је наша репрезентација победила Енглеску са 1:0 и изборила пласман у финале Европског првенства. Човек одлуке био је Драган Џајић, стрелац победоносног гола у 86. минуту.

- Давно је било, али се не заборавља – каже председник ФСС у разговору за сајт ФСС – Гол и победа против актуелних светских првака један је од највећих подвига у историји југословенског фудбала. Подсетићу да смо на путу ка завршном турниру у Италији, морали да избацимо и актуелне вицешампионе света, Савезну Републику Немачку.

Југославије је на старту тих квалификација победила СР Немачку са 1:0 голом Јосипа Скоблара, затим два пута славила против Албаније и у последњем колу изгубила у Хамбургу од првог фаворита групе.

- Догодила се сензација у Албанији где је домаћин одиграо нерешено са СР Немачком и тај резултат нам је омогућио да освојимо прво место у групи. Очекивало се да и у баражу имамо тежак посао против Француза, поготово после 1:1 на њиховом терену. Ипак, у ревашу смо одиграли фантастичну утакмицу, Петко је дебитовао са два гола, победили смо са 5:0 и отишли на завршни турнир.

У полуфиналном дуелу, 5. јуна 1968. године у Фиренци, Енглеска је имала улогу великог фаворита.

- Нисмо били тотални аутсајдери, али је комплетна светска јавност типовала на Енглезе који су и даље, две године након освајања Светског првенства, имали феноменалан тим. Боби Чарлтон, Алан Бол, Роџер Хант, Боби Мур… Када се најмање надате, направите највећи успех. Имали смо велики пех на почетку, Осим се повредио и пошто није било измена, морао је да статира до краја утакмице. Играли смо практично са 10 играча и тиме наша победа још више добија на значају.

Југославије је у то време била једна од ретких репрезентација на свету која је у мечевима са Енглеском имала позитиван скор.

- Али је ово у Фиренци био први такмичарски дуел и одмах победа.

Тренутак одлуке догодио се четири минута пре истека регуларног тока.

- Ближио се крај утакмице и занимљиво је да смо Мусемић и ја у том нападу заменили позиције. Обично сам ја њему центрирао, а сада се он нашао на левом крилу, набацио једну високу лопту и био сам убеђен да ће Боби Мур лако да интервенише. Ако је у нечему био добар, то је скок игра и ударац главом. Десило се да га је лопта прескочила, био сам довољно присебан да је примим на груди и да левом ногом савладам Бенкса. Не знам да ли је то најлепши гол у мојој каријери, али је свакако најдражи, јер је југословенском фудбалу донео огроман успех, а мени личну сатисфакцију и велику популарност. После гола у Фиренци, почео сам да добијам позиве и да наступам за Тим света на разним манифестацијама. Сачувао сам лопту са те утакмице, било је некако логично да припадне мени. Чувам је и дан данас.