Pre 55 godina Džajić je postigao čuveni gol Englezima (VIDEO)

Prošlo je tačno 55 godina od čuvene utakmice u Firenci, kada je naša reprezentacija pobedila Englesku sa 1:0 i izborila plasman u finale Evropskog prvenstva. Čovek odluke bio je Dragan Džajić, strelac pobedonosnog gola u 86. minutu.

- Davno je bilo, ali se ne zaboravlja – kaže predsednik FSS u razgovoru za sajt FSS – Gol i pobeda protiv aktuelnih svetskih prvaka jedan je od najvećih podviga u istoriji jugoslovenskog fudbala. Podsetiću da smo na putu ka završnom turniru u Italiji, morali da izbacimo i aktuelne vicešampione sveta, Saveznu Republiku Nemačku.

Jugoslavije je na startu tih kvalifikacija pobedila SR Nemačku sa 1:0 golom Josipa Skoblara, zatim dva puta slavila protiv Albanije i u poslednjem kolu izgubila u Hamburgu od prvog favorita grupe.

- Dogodila se senzacija u Albaniji gde je domaćin odigrao nerešeno sa SR Nemačkom i taj rezultat nam je omogućio da osvojimo prvo mesto u grupi. Očekivalo se da i u baražu imamo težak posao protiv Francuza, pogotovo posle 1:1 na njihovom terenu. Ipak, u revašu smo odigrali fantastičnu utakmicu, Petko je debitovao sa dva gola, pobedili smo sa 5:0 i otišli na završni turnir.

U polufinalnom duelu, 5. juna 1968. godine u Firenci, Engleska je imala ulogu velikog favorita.

- Nismo bili totalni autsajderi, ali je kompletna svetska javnost tipovala na Engleze koji su i dalje, dve godine nakon osvajanja Svetskog prvenstva, imali fenomenalan tim. Bobi Čarlton, Alan Bol, Rodžer Hant, Bobi Mur… Kada se najmanje nadate, napravite najveći uspeh. Imali smo veliki peh na početku, Osim se povredio i pošto nije bilo izmena, morao je da statira do kraja utakmice. Igrali smo praktično sa 10 igrača i time naša pobeda još više dobija na značaju.

Jugoslavije je u to vreme bila jedna od retkih reprezentacija na svetu koja je u mečevima sa Engleskom imala pozitivan skor.

- Ali je ovo u Firenci bio prvi takmičarski duel i odmah pobeda.

Trenutak odluke dogodio se četiri minuta pre isteka regularnog toka.

- Bližio se kraj utakmice i zanimljivo je da smo Musemić i ja u tom napadu zamenili pozicije. Obično sam ja njemu centrirao, a sada se on našao na levom krilu, nabacio jednu visoku loptu i bio sam ubeđen da će Bobi Mur lako da interveniše. Ako je u nečemu bio dobar, to je skok igra i udarac glavom. Desilo se da ga je lopta preskočila, bio sam dovoljno priseban da je primim na grudi i da levom nogom savladam Benksa. Ne znam da li je to najlepši gol u mojoj karijeri, ali je svakako najdraži, jer je jugoslovenskom fudbalu doneo ogroman uspeh, a meni ličnu satisfakciju i veliku popularnost. Posle gola u Firenci, počeo sam da dobijam pozive i da nastupam za Tim sveta na raznim manifestacijama. Sačuvao sam loptu sa te utakmice, bilo je nekako logično da pripadne meni. Čuvam je i dan danas.