Радуловић: Направили велико чудо

Судбина, та дизајнирана путања божја. Неком мелемна, неком чемерна. Остављачу Радника у елити Андрији Радуловићу – нешто између.

Крилни нападач репрезентативне референце, уместо да настави с пуштањем кише и сунца као у млађим категоријама Црвене звезде, крочио је у сениорски фудбал нужним редом. Испрва као ведета у најави, потом волшебно нестао у видном пољу шефа стручног штаба Дејана Станковића. Претходно, из само Станковићу знаних разлога, ненадано појавио на позицији левог бека!?

И, како најчешће бива са Звездином децом, позајмица се наметнула као (до)суђено решење. Графичар, затим Младост ГАТ и зимус – Радник.

Занимљиво, први сениорски гол је постигао управо досадашњем клубу из пенала. Идентично, с беле тачке, прекјуче у сурдуличком бараж реваншу начео и некадашње своје. 

- Симболика, нема друге – уверава кроз милозвучан осмех.- С једне стране, драго ми је због гола и победе. Насупрот томе, криво због тужног погледа некадашњих саиграча и стручног штаба, боље речено, због жребом диригованог морања да управо с Графичарем одиграмо бараж. Нисам се радовао, из поштовања према њима и бившем клубу. С многима сам у контакту, свакодневном с најбољим другом - Филипом Васиљевићем.

Би шта би, тугаљиво је констатовао и уобичајеном флоскулом обојио ружичасту сурдуличку лоптачку стварност.

- Тако је у фудбалу, неретко. Ето, били смо зимус отписани од многих. На крају, ипак, направили велико чудо и очували суперлигашки статус. Што мене није изненадило, напротив. Зато сам и дошао у Сурдулицу, додуше, првенствено због мог тренера још из кадетских дана – Славољуба Ђорђевића. И, испоставило се, нисам погрешио. Провео сам у Сурдулици предивних шест месеци, заволео град и мештане. Сматрам и сазрео, играчки и животно. 

Искуствено је и извео пенал. Не, уобичајено јако посред гола.

- С Гутешом сам играо у омладинцима Црвене звезде и у Графичару, отуд лако било није надмудрити другара и приде изузетног голмана. Миран сам остао у петоминутном интермецу због провере у ВАР соби и, богу хвала, добро је испало ха, ха...   

Апострофирао је и различита стратешка издања Радника.

- Графичар је одлична екипа, што је у Београду и показала. Отуд опрезност у нашој игри, препуштање средине терена ривалу и чести покушаји поентирања из контранапада. Мислили смо дакле и на реванш, речју: играли на резултат. Што се испоставило добрим, Ранко Јокић је из прекида изједначио у 87. минуту и умногоме на нашем терену олакшао посао. И, за разлику од београдског меча, агресивније смо почели и умешно контролисали игру да би пенал трасирао пут ка победи.    

Славило се безмало до зоре, како само на југу знају и умеју. Он синоћ вратио у Београд и већ сутра наставиће пут ка родном Котору.

- Једва чекам да видим фамилију и друштво, главу и тело одморим до 12. јуна и окупљања репрезентације Црне Горе. Квалификациона утакмица за европско првенство с Мађарском је пет дана касније, пријатељска са Чешком 20. јуна.

Нагла веселост у гласу, дотад раван и рационалан, додатно је демаскирала ведро расположење. Које, чинило се, поделио би и с незнанцем попут аутора ових редова.

- Пресрећан сам и почаствован позивом селектора Миодрага Радуловића (нису својта оп. а), што већ у двадесетој делићу свлачионицу с играчима које сам досад гледао на ТВ-у. Ништа... наставићу да се трудим и борим, даће бог, што пре завредим статус стандардног репрезентативца.