Radulović: Napravili veliko čudo

Sudbina, ta dizajnirana putanja božja. Nekom melemna, nekom čemerna. Ostavljaču Radnika u eliti Andriji Raduloviću – nešto između.

Krilni napadač reprezentativne reference, umesto da nastavi s puštanjem kiše i sunca kao u mlađim kategorijama Crvene zvezde, kročio je u seniorski fudbal nužnim redom. Isprva kao vedeta u najavi, potom volšebno nestao u vidnom polju šefa stručnog štaba Dejana Stankovića. Prethodno, iz samo Stankoviću znanih razloga, nenadano pojavio na poziciji levog beka!?

I, kako najčešće biva sa Zvezdinom decom, pozajmica se nametnula kao (do)suđeno rešenje. Grafičar, zatim Mladost GAT i zimus – Radnik.

Zanimljivo, prvi seniorski gol je postigao upravo dosadašnjem klubu iz penala. Identično, s bele tačke, prekjuče u surduličkom baraž revanšu načeo i nekadašnje svoje. 

- Simbolika, nema druge – uverava kroz milozvučan osmeh.- S jedne strane, drago mi je zbog gola i pobede. Nasuprot tome, krivo zbog tužnog pogleda nekadašnjih saigrača i stručnog štaba, bolje rečeno, zbog žrebom dirigovanog moranja da upravo s Grafičarem odigramo baraž. Nisam se radovao, iz poštovanja prema njima i bivšem klubu. S mnogima sam u kontaktu, svakodnevnom s najboljim drugom - Filipom Vasiljevićem.

Bi šta bi, tugaljivo je konstatovao i uobičajenom floskulom obojio ružičastu surduličku loptačku stvarnost.

- Tako je u fudbalu, neretko. Eto, bili smo zimus otpisani od mnogih. Na kraju, ipak, napravili veliko čudo i očuvali superligaški status. Što mene nije iznenadilo, naprotiv. Zato sam i došao u Surdulicu, doduše, prvenstveno zbog mog trenera još iz kadetskih dana – Slavoljuba Đorđevića. I, ispostavilo se, nisam pogrešio. Proveo sam u Surdulici predivnih šest meseci, zavoleo grad i meštane. Smatram i sazreo, igrački i životno. 

Iskustveno je i izveo penal. Ne, uobičajeno jako posred gola.

- S Gutešom sam igrao u omladincima Crvene zvezde i u Grafičaru, otud lako bilo nije nadmudriti drugara i pride izuzetnog golmana. Miran sam ostao u petominutnom intermecu zbog provere u VAR sobi i, bogu hvala, dobro je ispalo ha, ha...   

Apostrofirao je i različita strateška izdanja Radnika.

- Grafičar je odlična ekipa, što je u Beogradu i pokazala. Otud opreznost u našoj igri, prepuštanje sredine terena rivalu i česti pokušaji poentiranja iz kontranapada. Mislili smo dakle i na revanš, rečju: igrali na rezultat. Što se ispostavilo dobrim, Ranko Jokić je iz prekida izjednačio u 87. minutu i umnogome na našem terenu olakšao posao. I, za razliku od beogradskog meča, agresivnije smo počeli i umešno kontrolisali igru da bi penal trasirao put ka pobedi.    

Slavilo se bezmalo do zore, kako samo na jugu znaju i umeju. On sinoć vratio u Beograd i već sutra nastaviće put ka rodnom Kotoru.

- Jedva čekam da vidim familiju i društvo, glavu i telo odmorim do 12. juna i okupljanja reprezentacije Crne Gore. Kvalifikaciona utakmica za evropsko prvenstvo s Mađarskom je pet dana kasnije, prijateljska sa Češkom 20. juna.

Nagla veselost u glasu, dotad ravan i racionalan, dodatno je demaskirala vedro raspoloženje. Koje, činilo se, podelio bi i s neznancem poput autora ovih redova.

- Presrećan sam i počastvovan pozivom selektora Miodraga Radulovića (nisu svojta op. a), što već u dvadesetoj deliću svlačionicu s igračima koje sam dosad gledao na TV-u. Ništa... nastaviću da se trudim i borim, daće bog, što pre zavredim status standardnog reprezentativca.