Био је рат, ретки су били људи те 1993. на обе стране, и у Срба и у Хрвата, које није заслепела мржња. А још ређи, они који се тог тужног 7. јуна 1993. нису прекрстили, сузу пустили кад је из немачке стигла вест о погибији Дражена Петровића једног од највећих мајстора кошаркашке игре. Не само на просторима некадашње Југославије, већ целе планете.
Тешко је било коме од млађих генерација објаснити колико је Дражен био доминантан, незадржив, каква је то била сигурност постизања кошева. Двојки, тројки... Из постављене акције, контре, није битно. Један на један – за њега увек лако решиво.
Ризница трофеја која се данас налази у његовом музеју само донекле може да дочара његову величину. Не може да дочара ту харизму, страст са којом је играо, магнетизам којим је привлачио пажњу гледалаца као да нема десет играча на терену, већ да он један, једини. И по много чему је и био.
Кошарка је у међувремену са технологијом постала доступнија свима, па тако данас свакодневно можете да гледате шта су урадили Џејмс, Ирвинг, Дурент, Кари, нараво и „наши” Јокић, Дончић... И чини вам се да су толико добри, готово недостижни. Увек кад помислите да су најбољи свих времена, застаните и помислите на Џордана. А онда и на Дражена, који је у своје време био Џордан за све просторе изван америчког континента. А онда погледајте и неку од његових утакмица из архиве. Или макар клипове на Јутјубу попут ових испод текста.
Био би и тамо један од највећих да је НБА била отворена као данас. Поготово да су правила тако штитила нападаче као што су тренутна у најквалитетнијој лиги света.
- Џордан би имао просек од 60, а Дражен 50 да су тада била садашња правила – рекао је Владе Дивац једном приликом.
Верујте да је тако. Зато су данас, а прошло је дугих тридесет година, сви поново тужни. Не само у његовом родном Шибенику, Загребу и Хрватској. Тужни су сви кошаркашки заљубљеници широм планете.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
