Bio je rat, retki su bili ljudi te 1993. na obe strane, i u Srba i u Hrvata, koje nije zaslepela mržnja. A još ređi, oni koji se tog tužnog 7. juna 1993. nisu prekrstili, suzu pustili kad je iz nemačke stigla vest o pogibiji Dražena Petrovića jednog od najvećih majstora košarkaške igre. Ne samo na prostorima nekadašnje Jugoslavije, već cele planete.
Teško je bilo kome od mlađih generacija objasniti koliko je Dražen bio dominantan, nezadrživ, kakva je to bila sigurnost postizanja koševa. Dvojki, trojki... Iz postavljene akcije, kontre, nije bitno. Jedan na jedan – za njega uvek lako rešivo.
Riznica trofeja koja se danas nalazi u njegovom muzeju samo donekle može da dočara njegovu veličinu. Ne može da dočara tu harizmu, strast sa kojom je igrao, magnetizam kojim je privlačio pažnju gledalaca kao da nema deset igrača na terenu, već da on jedan, jedini. I po mnogo čemu je i bio.
Košarka je u međuvremenu sa tehnologijom postala dostupnija svima, pa tako danas svakodnevno možete da gledate šta su uradili Džejms, Irving, Durent, Kari, naravo i „naši” Jokić, Dončić... I čini vam se da su toliko dobri, gotovo nedostižni. Uvek kad pomislite da su najbolji svih vremena, zastanite i pomislite na Džordana. A onda i na Dražena, koji je u svoje vreme bio Džordan za sve prostore izvan američkog kontinenta. A onda pogledajte i neku od njegovih utakmica iz arhive. Ili makar klipove na Jutjubu poput ovih ispod teksta.
Bio bi i tamo jedan od najvećih da je NBA bila otvorena kao danas. Pogotovo da su pravila tako štitila napadače kao što su trenutna u najkvalitetnijoj ligi sveta.
- Džordan bi imao prosek od 60, a Dražen 50 da su tada bila sadašnja pravila – rekao je Vlade Divac jednom prilikom.
Verujte da je tako. Zato su danas, a prošlo je dugih trideset godina, svi ponovo tužni. Ne samo u njegovom rodnom Šibeniku, Zagrebu i Hrvatskoj. Tužni su svi košarkaški zaljubljenici širom planete.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
