Ћурчић: Ја, испао из штоса? Видећемо!

Древна спортска мисао „једном тренер, увек тренер”, након пет година главнокомандујуће струковне апстиненције, надјачала је у недељу ивањичког великана - играчког и тренерског. Моћ клупе Јавора трећи пут магнетно привукла Радована Ћурчића, дотад спортског директора. Одувек и занавек особену појаву у 111 година постојања клуба, најефикаснију у савезном рангу такмичења. Икад! Ништа мање за надолазеће редове пикантније, творца највишег пласмана од 1912. године – четвртог места, 96 пролећа касније.

- Најчешће мислимо да можемо без клупе, на крају попустимо и вратимо тренерском послу. Тако и ја – уз чујан осмех, потврђује. - Није да нисам имао дилему у минуле две године, опет, ни био класичан спортски директор. Јавор је мој клуб и присутност се подразумевала, имао или немао функцију.

Откуд наједном обрт, од 2018. године и Тајланда нисте били шеф стручног штаба?

- Није ми се радило... најпоштеније речено. Прекид у послу нисам имао од 2003. до 2016. године и, како најчешће бива, засићење је учинило своје. Јавности занимљивије, претпостављам: понуде нису мањкале, а ни биле превише уносне да бих отишао од куће. Породице. Мени је овде прелепо, понајвише стало да с мојим Ивањичанима започнемо лепу домаћу причу.    

Нисте, дакле, потпали под утицај чувене опаске како није имао ко, ви се жртвовали за вољени клуб?

- Неее... таман посла. Мноштво цењених колега, чак и с бременитијом тренерском каријером од моје, желели су да преузму Јавор. Дуго је трајало убеђивање наше, Драгана (Драгомир Лазовић, председник Јавора оп. а) и мене. Тренутак смо препознали и, уз помоћ колега у стручном штабу Миловића, Марића, Милосављевића... као и преосталих клупских структура, наравно и увек брижног за судбину клуба Дула Секулића, покушаћемо да очувамо елитни статус пре последњег кола.

Не штима, нешто?! Лазовић је вас најавио као европског стручњака, што је по себи наметнуло и истоветну амбицију?

- Лепо би било, нема шта – уз дубок уздах, констатује.- Стварност је нешто другачија, зато и циљамо правовремени останак у лиги.  

Чему задршка кад знате како се с Јавором осваја врх табеле, четврто место као 2008. године?

- Времена су друга, видећемо. Свет не бих волео да схвати као алиби већ реалан домет у новој сезони, дозлабога тешкој. Наш буџет, не кажем да је мали, али поприлично јесте у поређењу с многим суперлигашима. Стога, да бисмо остали у лиги, мораћемо да радимо много боље и садржајније од конкурената.   

Шта би све претходно требало урадити, организационо и кадровски?

- Идеје имамо, али не бих откривао... засад. Што могу, покушаћемо да задржимо стандардне играче и, колико будемо у прилици, допунском селекцијом ојачамо екипу. Јавор никад није доводио новајлије звучног имена већ перспективне, тако ће и овог лета. Све друго су ризици и време потребно за уигравање линија тима.

Драгомир Лазовић се у српског фудбалу профилисао као председник од дате речи. Богато не плаћа, али испуњава обећано. Што је мантра за егзистенцијалну сигурност и радо долажење у Јавор, зар не?

- Многи су својевремено тешка срца стизали у Ивањицу, убрзо заволели клуб и постали врхунски играчи. Драговољно се и враћали, неретко остајали да живе овде.

За крај, полушаљиво питање: јесте ли испали из штоса или, као и бицикл, једном кад научиш..?

- Видећемо... показаће време – и, прште у смех.