Ćurčić: Ja, ispao iz štosa? Videćemo!

Drevna sportska misao „jednom trener, uvek trener”, nakon pet godina glavnokomandujuće strukovne apstinencije, nadjačala je u nedelju ivanjičkog velikana - igračkog i trenerskog. Moć klupe Javora treći put magnetno privukla Radovana Ćurčića, dotad sportskog direktora. Oduvek i zanavek osobenu pojavu u 111 godina postojanja kluba, najefikasniju u saveznom rangu takmičenja. Ikad! Ništa manje za nadolazeće redove pikantnije, tvorca najvišeg plasmana od 1912. godine – četvrtog mesta, 96 proleća kasnije.

- Najčešće mislimo da možemo bez klupe, na kraju popustimo i vratimo trenerskom poslu. Tako i ja – uz čujan osmeh, potvrđuje. - Nije da nisam imao dilemu u minule dve godine, opet, ni bio klasičan sportski direktor. Javor je moj klub i prisutnost se podrazumevala, imao ili nemao funkciju.

Otkud najednom obrt, od 2018. godine i Tajlanda niste bili šef stručnog štaba?

- Nije mi se radilo... najpoštenije rečeno. Prekid u poslu nisam imao od 2003. do 2016. godine i, kako najčešće biva, zasićenje je učinilo svoje. Javnosti zanimljivije, pretpostavljam: ponude nisu manjkale, a ni bile previše unosne da bih otišao od kuće. Porodice. Meni je ovde prelepo, ponajviše stalo da s mojim Ivanjičanima započnemo lepu domaću priču.    

Niste, dakle, potpali pod uticaj čuvene opaske kako nije imao ko, vi se žrtvovali za voljeni klub?

- Neee... taman posla. Mnoštvo cenjenih kolega, čak i s bremenitijom trenerskom karijerom od moje, želeli su da preuzmu Javor. Dugo je trajalo ubeđivanje naše, Dragana (Dragomir Lazović, predsednik Javora op. a) i mene. Trenutak smo prepoznali i, uz pomoć kolega u stručnom štabu Milovića, Marića, Milosavljevića... kao i preostalih klupskih struktura, naravno i uvek brižnog za sudbinu kluba Dula Sekulića, pokušaćemo da očuvamo elitni status pre poslednjeg kola.

Ne štima, nešto?! Lazović je vas najavio kao evropskog stručnjaka, što je po sebi nametnulo i istovetnu ambiciju?

- Lepo bi bilo, nema šta – uz dubok uzdah, konstatuje.- Stvarnost je nešto drugačija, zato i ciljamo pravovremeni ostanak u ligi.  

Čemu zadrška kad znate kako se s Javorom osvaja vrh tabele, četvrto mesto kao 2008. godine?

- Vremena su druga, videćemo. Svet ne bih voleo da shvati kao alibi već realan domet u novoj sezoni, dozlaboga teškoj. Naš budžet, ne kažem da je mali, ali poprilično jeste u poređenju s mnogim superligašima. Stoga, da bismo ostali u ligi, moraćemo da radimo mnogo bolje i sadržajnije od konkurenata.   

Šta bi sve prethodno trebalo uraditi, organizaciono i kadrovski?

- Ideje imamo, ali ne bih otkrivao... zasad. Što mogu, pokušaćemo da zadržimo standardne igrače i, koliko budemo u prilici, dopunskom selekcijom ojačamo ekipu. Javor nikad nije dovodio novajlije zvučnog imena već perspektivne, tako će i ovog leta. Sve drugo su rizici i vreme potrebno za uigravanje linija tima.

Dragomir Lazović se u srpskog fudbalu profilisao kao predsednik od date reči. Bogato ne plaća, ali ispunjava obećano. Što je mantra za egzistencijalnu sigurnost i rado dolaženje u Javor, zar ne?

- Mnogi su svojevremeno teška srca stizali u Ivanjicu, ubrzo zavoleli klub i postali vrhunski igrači. Dragovoljno se i vraćali, neretko ostajali da žive ovde.

Za kraj, polušaljivo pitanje: jeste li ispali iz štosa ili, kao i bicikl, jednom kad naučiš..?

- Videćemo... pokazaće vreme – i, pršte u smeh.