После турбулентне сезоне, дошло је време да се и у Радничкoм своде рачуни. Нишлије су тек у баражу против Инђије (1:3, 3:0) сачувале суперлигашки статус. Клубу таквог реномеа не сме да се деси да сезону почне учешћем у квалификацијама за Лигу конференције, а заврши борбом за опстанак.
Ивица Тончев, челник Радничког, осврнуо се на почетку интревјуа за наш лист на све што се дешавало минуле сезоне:
- Дошли смо у овакву ситуацију зато што од Јагодине до Прешева и од Јагодине до Зајечара, односно у целом региону источне Србије у којем живи три милиона становника, нема ниједног представника у Извршном одбору ФСС. Други одлучују о нама. Највише пенала, ове сезоне, свирано је против Радничког - 18, од тога више од 50 одсто у првим полувременима. Тад се руши концепција и разбија игра. Играчи су почели да губе вољу, јер знају да ће добити црвени картон или да ће бити свиран једанаестерац против њих. Имамо и највише искључења. Као клуб смо масакрирани.
На којим утакмицама сте посебно били незадовољни суђењем?
- Никад не бисмо дошли у тако тешку ситуацију да није било два пенала у Лучанима, по један против Партизана и Младости на Чаиру. Било је још таквих мечева. Раднички је био планиран, од неке структуре да испадне ове године, да се порази цео југ Србије и садашња управа. Нема то везе са играчким кадром.
Како избећи овакву ситуацију у будућности?
- Наше руководство тражиће састанак са председником ФСС Драганом Џајићем, да видимо које последице сноси судија ако оштети један клуб. Не желимо да се такмичимо даље, ако не знамо како се бира Судијска комисија и коме она полаже било какве рачуне. Осим Црвене звезде и Партизана остали клубови су ту негде, изједначени, разлика у квалитету је плус-минус пет одсто. Кад се у тој ситуацији суди „домаћински” тај клуб побеђује. У баражу смо видели шта се дешава, где сте још видели да се двојица штопера оптерете картонима у трећем минуту, да се надокнади девет, а игра 11 минута, да интернационалци не виде чист пенал него се чека интервенција из ВАР собе...
Мислите да се то не дешава случајно?
- Не, постоји мотив и он мора да се испита, ми у то не залазимо. Направљена је таква атмосфера да ће свако ко каже нешто о судијама бити дебело кажњен, а ми не тражимо ништа незаконито, једино правду.
Променили сте чак четворицу тренера, не рачунајући Владимира Ђорђевића који је екипу предводио само у реваншу баража. Да ли сте на тај начин покушавали да решите проблем?
- Не четири, променићемо 44 тренера. Комплетна српска јавност и медији траже заштиту струке. Шта тренер улаже у једну екипу или шта губи... Ево, на пример господин Драган Шарац, био је последњи у низу на клупи, он је сада негде другде, не припада Радничком, нити Раднички припада њему. Они су људи који долазе у клуб, одрађују посао и иду. Код нас се зна, уколико тренер изгуби три утакмице, он је бивши. Да ли се некада десило, откако је ова управа у клубу, да је један тренер имао добре резултате, а да је са њима раскинут уговор? Није. Једино смо се са Радославом Батаком на крају прошле сезоне нисмо договорили о наставку сарадње.
На крају сте веровали у Владимира Ђорђевића?
- Можда бисмо испали из лиге да он није водио наш тим у последњем мечу, то не знамо. Била је то наша шок терпија. Тренер мора да направи добар резултат да би радио у клубу. Исплатили смо сваког стручњака и у чему је проблем? Зар треба да држимо тренера по цену да одемо у Српску лигу.
Ко ће бити наредни тренер?
- У завршној смо фази преговора. Размишљали смо о тренерима, хтели да вратимо Томислава Сивића, преговарали са Мехмедом Баждаревићем. Разговарали смо и са младим тренером који може да унесе потребну енергију. Кад је Сивић у питању, многи кажу никад не враћај неког ко је већ био ту. С друге стране, Баждаревић није радио последњих неколико година, не познаје добро нашу лигу и то би можда могао да буде проблем. Потребан нам је неко ко ће унети енергију, да играчи раде по четири сата дневно, да заједно иду у биоскоп, читају књиге, односно имају мање времена за изласке, игрице...
Какав је план припрема за нову сезону?
- Играчи су добили седам дана одмора. Нови тренер ће направити план припрема и биће паклен. Новина је да ћемо потписати уговор са Факултетом спорта и физичког васпитања. Екипа ће прво ићи на комплетну контролу, а онда ће исти процес бити поновљен после припрема. Проверићемо ко је колико спреман, ко не буде прошао тестове неће бити у конкуренцији за тим. Тренираће, али неће примати плату док не достигне ниво да се врати у екипу. Управни одбор ће донети одлуку да ће играчи морати да претрче најмање десет километара на утакмици, уколико се то не деси клуб ће имати право да им смањи плату за 50 одсто. Ко не буде потписао тај уговор неће моћи да буде део Радничког.
Каква је ситуација са играчким кадром, већина има уговоре са клубом?
- У Нишу се нико, никад, није мешао у рад тренерима, тако ће и остати. Сигурно је једино да шеф струке више неће моћи да одлучује ко може, а ко не може да дође. Моћи ће да предложи, али ће коначну одлуку доности читав тим људи из спортског сектора, предвођен Александром Јовановићем и Сашом Стојановићем. Неки тренери су доводили своје и имали смо пех да нисмо имали игру. Купили смо већ двојицу играча, о њима ћемо говорити наредних дана. Појачаћемо се на позицијама где смо дефицитарни и мислим да ћемо бити конкурентни.
Стално вам замерају што у Радничком нема више нишке деце?
- Патриотизам у фудбалу не постоји. Желели смо да вратимо играче из нашег града, али... Једном Нишлији нудили смо плату од 5.000 евра, а он оде у клуб који нам је конкурент за 5.500, а не за 10.000. Погледајте голмана Инђије (Чупића прим. аут), он је нишко дете, па је „погинуо” против нас. Исто је било и пре две године кад смо се борили за опстанак, а он на голу Златибора. У једном тренутку су седморица из Ниша била у Крушевцу, а нама су фалили играчи. Имамо неколико Африканаца, који су били најбољи, можда су нас и спасили испадања, а најјефтинији су.
Је ли вас још неко од Нишлија непријатно изненадио?
- Имамо и пример браће Илић. Пре неколико година звали су нас људи из Манчестер ситија и питали да ли Илићи, пошто немају места у тиму, могу да тренирају са нашом екипом. Наравно да смо дозволили, без икакве финансијске надокнаде, јер је реч о нашој деци, тако су и прихваћени. Кад је дошло време за позајмицу, Лука Илић је отишао у ТСЦ и био носилац игре. Његови менаџери су рекли да му не одговарају терени и околина. Дакле, одговарало му је само да тренира. Какву нишку децу онда траже. Клуб је из Ниша, а играчи ће бити они који су спремни да „погину” за Раднички.
Каква је финансијска ситуација у клубу?
- Уколико изузмемо Чукарички, Вождовац и ТСЦ, Раднички једини од учесника прва четири ранга нема дуговања. Код нас је парола, прво порез па остало. Играчи редовно добијају уговорено. Послујемо домаћински и то је један од фактора зашто смо се борили за опстанак. Да смо се понашали бахато као неки, не мислим на Звезду и Партизан... Постоје клубови са дуговањима од 10-15 милиона евра, а играче плаћају 25.000 евра месечно. Да смо исто тако ми пословали можда не бисмо дошли у овакву ситуацију. То би значило да нека друга гарнитура људи која дође после нас може да донесе катанац, а то није наша политика.
За време ове управе Раднички је чак три пута играо квалификације за европска такмичења. Да ли би клуб имао више успеха да су финансије биле боље?
- Не можемо у Европу са буџетом од милион и по евра. Кажу, испали сте од Малте, Флоре, а сви они имају буџете од четири милиона. Морамо да јачамо буџет, доводимо квалитетне играче, али и да продајемо. Ова управа продала је највише играча, највећи трансфер пре нас био је 200.000. Продали смо Штулића за 750.000, он је отишао у Белгију и још није дао гол. Да ли је то лош посао за Раднички? У последњих пет година продали смо највише играча у Супер лиги. Играче продајемо европским клубовима и то је важно, имамо име и цене нас. Не шаљемо их у Вијетнам, Азербејџан, Индонезију, Кореју, Узбекистан.
Имате ли понуде за садашње првотимце?
- Добили смо за Јамкама и Шкрбића. Наравно, гледаћемо интерес клуба, али ако је неки играч помогао, дао срце, а притом је понуда добра, пустићемо га. Прво ћемо реаговати као пријатељи, а онда и због финансија - закључио је Тончев.
САМО РОЂЕНИ НИШЛИЈА МОЖЕ ДА ВОДИ РАДНИЧКИ
Да ли Раднички треба да води Нишлија?
- Да, то је још један услов. Ко буде дошао мораће да донесе доказ да је рођени Нишлија. За мене кажу да сам придошлица из Сурдулице, а ја сам рођен у Нишу и овде живим. Замерају нам што се боримо за клуб, па када је ова управа дошла у школи је било 200 деце, данас их има више од 650, кадети су прваци, омладинци такође, ако им то смета...
СТОГОДИШЊИЦУ СМО СЛАВИЛИ СА ГРАЂАНИМА
Планирате ли да стогодишњицу постојања обележите на још неки начин?
- Трпели смо критике да нисмо добро обележили јубилеј. Нисмо направили прославу са 200 људи у ресторану, а да јесмо Ниш то не би видео. Направили смо нешто за све грађане, а коштало је пет пута више него била која свечаност. Била је величанствена бакљада, ватромет, концерт... Планови су били другачији, али знате какве су нас трагедије задесиле почетком маја. Управа је сматрала да сада није време за славље. Цела година је јубиларна, биће времена за све. За Нишлије је важно да стану уз клуб. И када губи и када добија, и у добру и у злу, само тако Раднички може постати већи.



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.