Драги Дејане, кажу да си геније... Покажи ми то против Барселоне”.

Силвио Берлускони сахрањен је јуче у 14 часова после опела које је одржано у чувеној катедрали Дуомо, а није случајно што се Газета дело спорт, најтиражнији италијански дневни спортски лист, одлучио да најуспешнијег председника росо-нера у историји испрати интервјуом са једним од највољенијих и најбољих фудбалера овог клуба, чувеним Генијем, Дејаном Савићевићем.

Опште је познато да је Дејо био Берлусконијев љубимац, а он му је то вратио бриљантним партијама које се и дан данас препричавају, иако је од његовог одласка са Ђаузепе Меаце прошло четврт века: сваки клинац који је неког лобовао у школском дворишту после тога се осећао као Геније против Барселоне у финалу Лиге шампиона тог 18. маја 1994. кад је на Олимпијском стадиону у Атини постигао један од најлепших голова тако што је чувеног шпанског репрезентативца Андонија Зубизарету лобовао скоро са аут-линије! Био је то трећи гол у гажењу Барсе 4:0 и једна од најбољих партија Милана икада!

Савићевић је скоро две деценије председник ФС Црне Горе, али и сам признаје да је као млад, како каже, „правио ср... и много грешио, а да је у Берлусконију увек имао подршку и браниоца”.

Није то било баш толико давно, они мало старији љубитељи фудбала сећају се да је Дејо имао проблема са строгим тренером Фабиом Капелом који није толерисао његове повремене несташлуке ван терена (и нека поигравања на терену), али велики газда увек је био ту да га подржи:

- Бранио ме је, чак и превише. Правио сам ср... грешио сам, али ми је говорио да останем миран, да будем стрпљив – вели Савићевић. 

Због те подршке Дејо је на Берлусконија гледао као на другог оца, познато је и то одавно, а ево како је сазнао за његову смрт, у понедељак у 87. години:

- Разговарао сам са Данијелеом Масаром и рекао сам му да могу да стигнем авионом у 11 часова. Саветовао ме је да сачекам, јер је у питању сахрана уз државне почасти, да постоји протокол, пре свега из безбедоносних разлога. Због свега тога сам кренуо колима из Подгорице да бих био на време у Дуому, никако то не бих пропустио – наставља Дејо који је тако колима прешао 1.200 километара, па се поново враћа у прошлост: - За мене је био други отац. Можда то делује као прејака реч, али истина је. Осетио сам да ме воли, да ме поштује, стално ме је бранио... Против Андерлехта сам одбио да се преселим на клупу, Капело је био љут. Берлускони се сложио са Фабијом, али му је рекао да мора и мене да разуме, да шампион пати кад не игра!

Савићевић је постао познат по том одбијању да буде резерва.

- Знате, желео сам да играм. Истина је, и са 17 година сам одбио да седим на клупи, рекао сам тад тренеру Будућности: „Или ћу играти, или ћу бити на трибинама”! Кад сам имао 21 рекао сам селектору Осиму: „Ако ме зовеш пусти ме да играм, иначе ћу остати код куће”. Тако је било и у Милану, само сам желео да играм. Али, некад сам морао да чекам, па сам много патио – признаје Геније.

Ево како је уопште прешао из Црвене звезде у Милан:

- Милан је увек био у европском врху. Из Црвене звезде, која је освојила Куп шампиона победивши у финалу Марсељ, могао сам да одем и у Јувентус, Рому, Монако... Могао сам и да освојим Златну лопту, али дали су је Папену, иако је изгубио финале, био је други, али он је Француз! Разуме-те!? Што се тиче Милана, све се брзо догодило: понављам, постојао је интерес Јувентуса, али менаџер Ариједо Браида је дошао у Београд и потписао сам. Све је било веома лако – каже Савићевић.

За разлику од потписа, уследиле су непланиране тешкоће:

- Било ми је тешко, нисам могао да издржим, дошло ми је да полудим... Хтео сам само да се вратим кући, а то сам и тражио после шест месеци. Код Капела сам мало играо, Гулит, Ван Бастен и Рајкард су имали предност. Шест утакми-ца заредом ме је слао на терен само по 20 минута... Бер-лускони ми је рекао да останем миран. Проблем ми је био и непознавање језика, као и исхрана, али и саиграчи, нова лига. Много су ми помогли председник и Бобан. Сећам се да ми је Звоне једном рекао: „Дејане, не буди глуп. Јачи си од свих, не иди. Видећеш, играћеш и разбићеш их”!

Остало је историја, а највише је разбио никог другог до Барсу у поменутом финалу Лиге шампиона. Треба се потсети-ти да су Каталонци са Куманом, Стоичковим, Ромаријом, Гвардиолом и осталим асовима били велики фаворити, али онда су доживели највећи дебакл. Ево како се он сећа те чувене атинске ноћи:

- Прошло је скоро 30 година... Али, одређене ствари и емоције се никад не заборављају. Играли смо против Барселоне, били аутсајдери, осуђени на пропаст, а победили смо 4:0! Берлускони тад није био са нама, тек су га изабрали за премијера. Звао ме је дан пре утакмице и рекао: „Драги Дејане, кажу да си геније... Покажи ми то против Барселоне”. Било је то можда и најлепше финале, још кад се сетим гола. Падну ми на памет Милан, Берлускони, лепо окружење. Постали смо то што смо постали, јер је он био ту, наш велики председник – дирљиво закључује Савићевић.