Dragi Dejane, kažu da si genije... Pokaži mi to protiv Barselone”.

Silvio Berluskoni sahranjen je juče u 14 časova posle opela koje je održano u čuvenoj katedrali Duomo, a nije slučajno što se Gazeta delo sport, najtiražniji italijanski dnevni sportski list, odlučio da najuspešnijeg predsednika roso-nera u istoriji isprati intervjuom sa jednim od najvoljenijih i najboljih fudbalera ovog kluba, čuvenim Genijem, Dejanom Savićevićem.

Opšte je poznato da je Dejo bio Berluskonijev ljubimac, a on mu je to vratio briljantnim partijama koje se i dan danas prepričavaju, iako je od njegovog odlaska sa Đauzepe Meace prošlo četvrt veka: svaki klinac koji je nekog lobovao u školskom dvorištu posle toga se osećao kao Genije protiv Barselone u finalu Lige šampiona tog 18. maja 1994. kad je na Olimpijskom stadionu u Atini postigao jedan od najlepših golova tako što je čuvenog španskog reprezentativca Andonija Zubizaretu lobovao skoro sa aut-linije! Bio je to treći gol u gaženju Barse 4:0 i jedna od najboljih partija Milana ikada!

Savićević je skoro dve decenije predsednik FS Crne Gore, ali i sam priznaje da je kao mlad, kako kaže, „pravio sr... i mnogo grešio, a da je u Berluskoniju uvek imao podršku i branioca”.

Nije to bilo baš toliko davno, oni malo stariji ljubitelji fudbala sećaju se da je Dejo imao problema sa strogim trenerom Fabiom Kapelom koji nije tolerisao njegove povremene nestašluke van terena (i neka poigravanja na terenu), ali veliki gazda uvek je bio tu da ga podrži:

- Branio me je, čak i previše. Pravio sam sr... grešio sam, ali mi je govorio da ostanem miran, da budem strpljiv – veli Savićević. 

Zbog te podrške Dejo je na Berluskonija gledao kao na drugog oca, poznato je i to odavno, a evo kako je saznao za njegovu smrt, u ponedeljak u 87. godini:

- Razgovarao sam sa Danijeleom Masarom i rekao sam mu da mogu da stignem avionom u 11 časova. Savetovao me je da sačekam, jer je u pitanju sahrana uz državne počasti, da postoji protokol, pre svega iz bezbedonosnih razloga. Zbog svega toga sam krenuo kolima iz Podgorice da bih bio na vreme u Duomu, nikako to ne bih propustio – nastavlja Dejo koji je tako kolima prešao 1.200 kilometara, pa se ponovo vraća u prošlost: - Za mene je bio drugi otac. Možda to deluje kao prejaka reč, ali istina je. Osetio sam da me voli, da me poštuje, stalno me je branio... Protiv Anderlehta sam odbio da se preselim na klupu, Kapelo je bio ljut. Berluskoni se složio sa Fabijom, ali mu je rekao da mora i mene da razume, da šampion pati kad ne igra!

Savićević je postao poznat po tom odbijanju da bude rezerva.

- Znate, želeo sam da igram. Istina je, i sa 17 godina sam odbio da sedim na klupi, rekao sam tad treneru Budućnosti: „Ili ću igrati, ili ću biti na tribinama”! Kad sam imao 21 rekao sam selektoru Osimu: „Ako me zoveš pusti me da igram, inače ću ostati kod kuće”. Tako je bilo i u Milanu, samo sam želeo da igram. Ali, nekad sam morao da čekam, pa sam mnogo patio – priznaje Genije.

Evo kako je uopšte prešao iz Crvene zvezde u Milan:

- Milan je uvek bio u evropskom vrhu. Iz Crvene zvezde, koja je osvojila Kup šampiona pobedivši u finalu Marselj, mogao sam da odem i u Juventus, Romu, Monako... Mogao sam i da osvojim Zlatnu loptu, ali dali su je Papenu, iako je izgubio finale, bio je drugi, ali on je Francuz! Razume-te!? Što se tiče Milana, sve se brzo dogodilo: ponavljam, postojao je interes Juventusa, ali menadžer Arijedo Braida je došao u Beograd i potpisao sam. Sve je bilo veoma lako – kaže Savićević.

Za razliku od potpisa, usledile su neplanirane teškoće:

- Bilo mi je teško, nisam mogao da izdržim, došlo mi je da poludim... Hteo sam samo da se vratim kući, a to sam i tražio posle šest meseci. Kod Kapela sam malo igrao, Gulit, Van Basten i Rajkard su imali prednost. Šest utakmi-ca zaredom me je slao na teren samo po 20 minuta... Ber-luskoni mi je rekao da ostanem miran. Problem mi je bio i nepoznavanje jezika, kao i ishrana, ali i saigrači, nova liga. Mnogo su mi pomogli predsednik i Boban. Sećam se da mi je Zvone jednom rekao: „Dejane, ne budi glup. Jači si od svih, ne idi. Videćeš, igraćeš i razbićeš ih”!

Ostalo je istorija, a najviše je razbio nikog drugog do Barsu u pomenutom finalu Lige šampiona. Treba se potseti-ti da su Katalonci sa Kumanom, Stoičkovim, Romarijom, Gvardiolom i ostalim asovima bili veliki favoriti, ali onda su doživeli najveći debakl. Evo kako se on seća te čuvene atinske noći:

- Prošlo je skoro 30 godina... Ali, određene stvari i emocije se nikad ne zaboravljaju. Igrali smo protiv Barselone, bili autsajderi, osuđeni na propast, a pobedili smo 4:0! Berluskoni tad nije bio sa nama, tek su ga izabrali za premijera. Zvao me je dan pre utakmice i rekao: „Dragi Dejane, kažu da si genije... Pokaži mi to protiv Barselone”. Bilo je to možda i najlepše finale, još kad se setim gola. Padnu mi na pamet Milan, Berluskoni, lepo okruženje. Postali smo to što smo postali, jer je on bio tu, naš veliki predsednik – dirljivo zaključuje Savićević.