Звезда за, па против традиције - У последњих 20 дуела финалне серије АБА лиге, домаћи терен је био неприкосновен

Од 9. априла 2018. када је Будућност славила у Пиониру са 80:76, а потом тај брејк искористила да дође до титуле АБА лиге, па до данас, закључно са актуелном серијом, одиграно је 20 мечева финала регионалног такмичења, а оно што их повезује јесте да су у свима славили домаћини. У тој рачуници су три утакмице до краја поменуте серије, затим три наредне године када је Црвена звезда у пет мечева, са 3:2 дошла до трона, прво преко Подгорице, затим и два пута против вечитог ривала, па до два меча из актуелне серије у којима је Партизан одбранио домаћи терен и повео са 2:0.

Ово је традиција које ће се на Малом Калемегдану тренутно радо ухватити, док се броје сати до сутра вече (20,30) када ће у свом дому угостити вечитог ривала и покушати да направе први од три корака до жељеног циља. Уколико то успе, исто ће морати да уради у уторак вече, да би дошла у позицију да се у четвртак врати у Арену и покуша да сруши традицију и вечитог ривала.

Продужена пауза између друге и треће утакмице, оставља доста простора, за анализе, закључке, па чак и да се нешто радикалније промени у игри и спреми неко изненађење. И тако нешто сигурно треба очекивати, од обе стране. Али, у два дана између дуела, тешко да постоји времена за жаљење због пропуштеног. Из грешака треба учити, ипак то је све што црвено-бели могу и треба да ураде. А, да сву пажњу и енергију посвете са жељом да већ сутра вече изгледају далеко боље.

Тај искорак су већ направили у односу на први и други дуел. Па су тако у четвртак вече играли са далеко већом енергијом, агресивно и фокусирано. На том пољу су не само парирали вечитом ривалу, који је уз себе имао хук из скоро 19 хиљада грла, већ и често били бољи. То поготово важи за прво полувреме које се завршило без победника - 44:44, а у коме су црвено-бели поред већ поменутих елемената, имали и инспирисаног Кампаца који се у меч увео са девет поена за четвртину, а затим и Недовића који је до полувремена преузео примат најефикаснијег са 15 кошева. Шанса да се већ тада направи искорак и оптерети ривал, пропуштена је са чак шест промашених пенала. Па тако ни 16-7 за три није наплаћено у пуној мери.

Ипак, црвено-бели су имали прикључак или боље рећи у тренутку када су у првом мечу већ били на минус 20, у реваншу су били у егалу са одличном позицијом за више. Та позиција је нестала са промашеним зицерима и отвореним тројкама, као и прокоцканим лоптама. Накупило се тога превише и када се Партизан први пут одлепио на плус осам, био је то почетак краја свих нада гостију да могу до брејка. А, последња је нестала када су на скоро четири минута пре краја, тројком Вилдозе, пришли ма 74:78. Тада су Кампацо и Митровић изгубили лопте, Недовић је промашио иза линије 6,75, а црно-бели то наплатили пеналом Ледеја и тројком Нанелија.

Било је и раније ствари које су црвено-бели могли боље, али као што је већ речено, сада је кључно да их ураде сутра вече, када ће имати и помоћ дупке пуног Пионира.

Како на том путу треба да постављају ствари, јасно се види из размишљања и поруке Душка Ивановића након 0:2 у серији, а који се у богатој каријери већ нашао у сличној ситуацији и из ње изашао као победник. Било је то 2017. године у полуфиналу ВТБ лиге, када је његов Химки губио са 2:0 у серији, а ипак са три тријумфа у низу, дошао до финала. А, оно што га је искуство научило, то је да вера никада не сме да буде упитна и у том духу је и рекао:

- Страшно верујем мојим играчима. Знам како они могу да играју, знамо да можемо да победимо Партизан, стварно то и искрено мислим. Ако неко хоће да освоји финале, онда не може да има сумње да ће да победи. Ни ја ни моји играчи. И ми немамо сумње - појаснио је искусни стручњак свој оптимистичан став који истиче све време.