Zvezda za, pa protiv tradicije - U poslednjih 20 duela finalne serije ABA lige, domaći teren je bio neprikosnoven

Od 9. aprila 2018. kada je Budućnost slavila u Pioniru sa 80:76, a potom taj brejk iskoristila da dođe do titule ABA lige, pa do danas, zaključno sa aktuelnom serijom, odigrano je 20 mečeva finala regionalnog takmičenja, a ono što ih povezuje jeste da su u svima slavili domaćini. U toj računici su tri utakmice do kraja pomenute serije, zatim tri naredne godine kada je Crvena zvezda u pet mečeva, sa 3:2 došla do trona, prvo preko Podgorice, zatim i dva puta protiv večitog rivala, pa do dva meča iz aktuelne serije u kojima je Partizan odbranio domaći teren i poveo sa 2:0.

Ovo je tradicija koje će se na Malom Kalemegdanu trenutno rado uhvatiti, dok se broje sati do sutra veče (20,30) kada će u svom domu ugostiti večitog rivala i pokušati da naprave prvi od tri koraka do željenog cilja. Ukoliko to uspe, isto će morati da uradi u utorak veče, da bi došla u poziciju da se u četvrtak vrati u Arenu i pokuša da sruši tradiciju i večitog rivala.

Produžena pauza između druge i treće utakmice, ostavlja dosta prostora, za analize, zaključke, pa čak i da se nešto radikalnije promeni u igri i spremi neko iznenađenje. I tako nešto sigurno treba očekivati, od obe strane. Ali, u dva dana između duela, teško da postoji vremena za žaljenje zbog propuštenog. Iz grešaka treba učiti, ipak to je sve što crveno-beli mogu i treba da urade. A, da svu pažnju i energiju posvete sa željom da već sutra veče izgledaju daleko bolje.

Taj iskorak su već napravili u odnosu na prvi i drugi duel. Pa su tako u četvrtak veče igrali sa daleko većom energijom, agresivno i fokusirano. Na tom polju su ne samo parirali večitom rivalu, koji je uz sebe imao huk iz skoro 19 hiljada grla, već i često bili bolji. To pogotovo važi za prvo poluvreme koje se završilo bez pobednika - 44:44, a u kome su crveno-beli pored već pomenutih elemenata, imali i inspirisanog Kampaca koji se u meč uveo sa devet poena za četvrtinu, a zatim i Nedovića koji je do poluvremena preuzeo primat najefikasnijeg sa 15 koševa. Šansa da se već tada napravi iskorak i optereti rival, propuštena je sa čak šest promašenih penala. Pa tako ni 16-7 za tri nije naplaćeno u punoj meri.

Ipak, crveno-beli su imali priključak ili bolje reći u trenutku kada su u prvom meču već bili na minus 20, u revanšu su bili u egalu sa odličnom pozicijom za više. Ta pozicija je nestala sa promašenim zicerima i otvorenim trojkama, kao i prokockanim loptama. Nakupilo se toga previše i kada se Partizan prvi put odlepio na plus osam, bio je to početak kraja svih nada gostiju da mogu do brejka. A, poslednja je nestala kada su na skoro četiri minuta pre kraja, trojkom Vildoze, prišli ma 74:78. Tada su Kampaco i Mitrović izgubili lopte, Nedović je promašio iza linije 6,75, a crno-beli to naplatili penalom Ledeja i trojkom Nanelija.

Bilo je i ranije stvari koje su crveno-beli mogli bolje, ali kao što je već rečeno, sada je ključno da ih urade sutra veče, kada će imati i pomoć dupke punog Pionira.

Kako na tom putu treba da postavljaju stvari, jasno se vidi iz razmišljanja i poruke Duška Ivanovića nakon 0:2 u seriji, a koji se u bogatoj karijeri već našao u sličnoj situaciji i iz nje izašao kao pobednik. Bilo je to 2017. godine u polufinalu VTB lige, kada je njegov Himki gubio sa 2:0 u seriji, a ipak sa tri trijumfa u nizu, došao do finala. A, ono što ga je iskustvo naučilo, to je da vera nikada ne sme da bude upitna i u tom duhu je i rekao:

- Strašno verujem mojim igračima. Znam kako oni mogu da igraju, znamo da možemo da pobedimo Partizan, stvarno to i iskreno mislim. Ako neko hoće da osvoji finale, onda ne može da ima sumnje da će da pobedi. Ni ja ni moji igrači. I mi nemamo sumnje - pojasnio je iskusni stručnjak svoj optimističan stav koji ističe sve vreme.