Карл-Ентони Таунс - добар играч Минесоте, за оне који не знају ко је он - пре неколико дана је рекао да, када заврши каријеру, отићи ће као човек који је променио кошарку.
...
Ове три тачке служе да би вам омогућиле мало времена да прођете још једном кроз то што сте сада прочитали, или још раније чули. Али, први пик на драфту 2015. године – исте оне када је у НБА лигу дошао и Никола Јокић – није ни приближно тема ове приче. Он нас је у њу само увукао помињањем како један играч заиста може да промени кошарку. И то су радили неки кроз историју, али међу њима свакако није Таунс.
Али, онај други центар који је први пут обукао НБА дрес истог лета када и ”КАТ”...
У Бруклину ће 22. јуна бити одржан драфт 2023. године. Виктор Вембањама ће бити први пик, али се од њега не очекује да промени игру, јер је толико јединствен са својих 219 сантиметара и покретима крила да се тако нешто ретко рађа. Али, да ли ће тимови на драфту тражити центра који ће да асистира, око којег ће сви кружити као планете око сунца и који ће таквом игром водити тим до шампионске титуле и успеха?
Тражиће се нови Никола Јокић. Или можда тандем какав Србин чини са Џамалом Марејем.
Франшизе воле да пресликају оне који постављају нове трендове и који су успешни у томе. А Јокић је нешто што никада није виђено.
- Једно је увек присутно у НБА лиги, они су у свом начину размишљања доста тврдоглави – прича нам Марин Седлачек, две деценије скаут за тимове у најјачој лиги света. - Трендови везани за бирање међународних играча, не само из Европе, умногоме зависи од скаута који су запослени у организацији и самог менаџмента, људи који директно одлучују.
Седлачек истиче да је та спона много важна, што с правом говори с обзиром да је за десет година колико је радио у Филаделфији драфтовано десет интернационалаца, доста баш са ових простора.
- То је био процес окарактерисан као стварање тима. На крају смо дошли у ситуацију да смо у Сиксерсима у првој петорци имали тројицу интернационалаца – Ембида, Шарића и Симонса.
Дакле, борба Денвера и Мајамија, тимска кошарка која носи до успеха, појава плејмејкер-центра...нису кључни детаљи у томе какви ће се играчи тражити на драфту.
- Финале то неће много променити, јер личност као што је Никола Јокић рађа се једном у 100 година. Сећам се када сам почео да радим у НБА, 2001. године, био је ”хајп” око јурења за новим Дирком Новицким. Гледани су играчи који су били на сличним позицијама, али нико није имао храбрости да драфтује и још да им пружи шансу. Јер, само драфтовање без играња је дуг процес. Они играчи бирани у првих 15 добијају прилику да одмах крену да играју. Искључујем организације као што су Сан Антонио и Оклахома Сити, које имају људе потекле из истог гнезда и који другачије размишљају. Не очекујем велике промене због финала, посебно јер су пикови већ одређени. Постоје разне смицалице, тимови имају жељу да играче које бирају оставе у Европи. Опет, Шарић је контра пример јер је сам рекао да хоће две године да ради код Дуде Ивковића. Одабран је од наше стране, што је било супер.
Међутим, само ретки – попут Стефа Карија који је учинио да кошарка постане игра у којој побеђују они који погађају са веће удаљености – мењају игру. Потера за Јокићем је могућа, али...
- Могу да траже некога као што је Никола, али га је немогуће пронаћи. Он је капиталац – јасан је Седлачек. - Сећам се када је биран Кристапс Порзингис у Њујорк, било је изјава попут ”ако он буде икада проиграо, летећу на месец”. То се сада променило, али само рангирање интернационалаца није.
Добро, уколико узмемо у обзир да је српског велемајстора немогуће пронаћи, можда би могла да крене потрага за тандемом који тако савршено функционише као што је Јокић – Мареј. Бек и центар...Много пикова...Креирања за све...
- Последњи који је направио успешан тандем је Џери Вест, када је спојио Кобија Брајанта и Шекила О’Нила у Лејкерсима. НБА не жели да прави моћне тандеме. Покушава да успори са селери-кепом, да не би сви најбољи били распоређени у 15 тимова. Сама два на два игра је била врло интересантна у овом финалу. Имали смо две екипе које играју нешто најприближније европској кошарци, није искључиво један на један, много је утрчавања, кретања без лопте, уручивања, коришћење играча који постављају блокове... Потпуно другачије у односу на екипе које су биле највише рангиране претходних година – додаје Марин Седлачек.
Кошарка се мења пред нашим очима. И то свакако не полази из Минеаполиса.
РАСЛИ КРОЗ ДЕНВЕР
Ништа виђено у финалу није много изненадило Марина Седлачека, па ни доминантна игра тандема Јокић – Мареј.
- У питању је процес који је трајао у Денверу. Довођени су играчи који су помогли њима двојици. Сви су генерацијски блиски, упоредо су се развијали кроз тим. Ово је процес који личи на европски. О’Нил је већ био играч када је дошао у Лејкерсе. Ово је нешто другачије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
