Karl-Entoni Tauns - dobar igrač Minesote, za one koji ne znaju ko je on - pre nekoliko dana je rekao da, kada završi karijeru, otići će kao čovek koji je promenio košarku.
...
Ove tri tačke služe da bi vam omogućile malo vremena da prođete još jednom kroz to što ste sada pročitali, ili još ranije čuli. Ali, prvi pik na draftu 2015. godine – iste one kada je u NBA ligu došao i Nikola Jokić – nije ni približno tema ove priče. On nas je u nju samo uvukao pominjanjem kako jedan igrač zaista može da promeni košarku. I to su radili neki kroz istoriju, ali među njima svakako nije Tauns.
Ali, onaj drugi centar koji je prvi put obukao NBA dres istog leta kada i ”KAT”...
U Bruklinu će 22. juna biti održan draft 2023. godine. Viktor Vembanjama će biti prvi pik, ali se od njega ne očekuje da promeni igru, jer je toliko jedinstven sa svojih 219 santimetara i pokretima krila da se tako nešto retko rađa. Ali, da li će timovi na draftu tražiti centra koji će da asistira, oko kojeg će svi kružiti kao planete oko sunca i koji će takvom igrom voditi tim do šampionske titule i uspeha?
Tražiće se novi Nikola Jokić. Ili možda tandem kakav Srbin čini sa Džamalom Marejem.
Franšize vole da preslikaju one koji postavljaju nove trendove i koji su uspešni u tome. A Jokić je nešto što nikada nije viđeno.
- Jedno je uvek prisutno u NBA ligi, oni su u svom načinu razmišljanja dosta tvrdoglavi – priča nam Marin Sedlaček, dve decenije skaut za timove u najjačoj ligi sveta. - Trendovi vezani za biranje međunarodnih igrača, ne samo iz Evrope, umnogome zavisi od skauta koji su zaposleni u organizaciji i samog menadžmenta, ljudi koji direktno odlučuju.
Sedlaček ističe da je ta spona mnogo važna, što s pravom govori s obzirom da je za deset godina koliko je radio u Filadelfiji draftovano deset internacionalaca, dosta baš sa ovih prostora.
- To je bio proces okarakterisan kao stvaranje tima. Na kraju smo došli u situaciju da smo u Siksersima u prvoj petorci imali trojicu internacionalaca – Embida, Šarića i Simonsa.
Dakle, borba Denvera i Majamija, timska košarka koja nosi do uspeha, pojava plejmejker-centra...nisu ključni detalji u tome kakvi će se igrači tražiti na draftu.
- Finale to neće mnogo promeniti, jer ličnost kao što je Nikola Jokić rađa se jednom u 100 godina. Sećam se kada sam počeo da radim u NBA, 2001. godine, bio je ”hajp” oko jurenja za novim Dirkom Novickim. Gledani su igrači koji su bili na sličnim pozicijama, ali niko nije imao hrabrosti da draftuje i još da im pruži šansu. Jer, samo draftovanje bez igranja je dug proces. Oni igrači birani u prvih 15 dobijaju priliku da odmah krenu da igraju. Isključujem organizacije kao što su San Antonio i Oklahoma Siti, koje imaju ljude potekle iz istog gnezda i koji drugačije razmišljaju. Ne očekujem velike promene zbog finala, posebno jer su pikovi već određeni. Postoje razne smicalice, timovi imaju želju da igrače koje biraju ostave u Evropi. Opet, Šarić je kontra primer jer je sam rekao da hoće dve godine da radi kod Dude Ivkovića. Odabran je od naše strane, što je bilo super.
Međutim, samo retki – poput Stefa Karija koji je učinio da košarka postane igra u kojoj pobeđuju oni koji pogađaju sa veće udaljenosti – menjaju igru. Potera za Jokićem je moguća, ali...
- Mogu da traže nekoga kao što je Nikola, ali ga je nemoguće pronaći. On je kapitalac – jasan je Sedlaček. - Sećam se kada je biran Kristaps Porzingis u Njujork, bilo je izjava poput ”ako on bude ikada proigrao, leteću na mesec”. To se sada promenilo, ali samo rangiranje internacionalaca nije.
Dobro, ukoliko uzmemo u obzir da je srpskog velemajstora nemoguće pronaći, možda bi mogla da krene potraga za tandemom koji tako savršeno funkcioniše kao što je Jokić – Marej. Bek i centar...Mnogo pikova...Kreiranja za sve...
- Poslednji koji je napravio uspešan tandem je Džeri Vest, kada je spojio Kobija Brajanta i Šekila O’Nila u Lejkersima. NBA ne želi da pravi moćne tandeme. Pokušava da uspori sa seleri-kepom, da ne bi svi najbolji bili raspoređeni u 15 timova. Sama dva na dva igra je bila vrlo interesantna u ovom finalu. Imali smo dve ekipe koje igraju nešto najpribližnije evropskoj košarci, nije isključivo jedan na jedan, mnogo je utrčavanja, kretanja bez lopte, uručivanja, korišćenje igrača koji postavljaju blokove... Potpuno drugačije u odnosu na ekipe koje su bile najviše rangirane prethodnih godina – dodaje Marin Sedlaček.
Košarka se menja pred našim očima. I to svakako ne polazi iz Mineapolisa.
RASLI KROZ DENVER
Ništa viđeno u finalu nije mnogo iznenadilo Marina Sedlačeka, pa ni dominantna igra tandema Jokić – Marej.
- U pitanju je proces koji je trajao u Denveru. Dovođeni su igrači koji su pomogli njima dvojici. Svi su generacijski bliski, uporedo su se razvijali kroz tim. Ovo je proces koji liči na evropski. O’Nil je već bio igrač kada je došao u Lejkerse. Ovo je nešto drugačije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
