Одлука Дејана Станковића и Ненада Сакића да октобра прошле године напусте ушушкану позицију у српском првенству, одрекну се капарисаних шампионских одличја и пресeле на клупу прежаљеног дављеника Сампдорије, у добром делу наше фудбалске јавности, означена је као велики корак уназад у каријери.
Ненад Сакић, дискретни херој српског фудбала, у интервјуу за Спортски журнал, каже да су приликом договора са Ђеновљанима имали планове и обећања која из више разлога никада нису остварена, те да је покушај реанимације славног клуба у старту био осуђен на неуспех.
Протекло је месец дана од болног краја сезоне, којапосле селидбе у Серију Б мора бити означена као неуспешна. Да ли су се слегли утисци?
- У старту није кренуло онако како смо замислили и планирали. Из клуба су нам најављивали одређено реновирање тима, неколико појачања, како би борба за опстанак уопште била реална. То не само да се није догодило, већ се екипа додатно осипала. Отишла су нам четири најбоља играча, морали смо да прикључујемо омладинце, и новајлије које једноставно немају квалитет.
Ваш одлазак у Сампдорију у мометну кад је клуб једном ногом загазио у другу лигу, окарактерисана је као тренерско самоубиство. Да ли бисте прихватили понуду из Ђенове да сте знали да неће доћи до освежавања екипе?
- Незахвално ми је да говорим у Станковићево име, међутим, мислим да би много тешко прихватио такав изазов, и како кажете, направити корак уназад.
Од доласка су кренуле Танталове муке, и чини се да ниједног момента нисте успели да се стабилизујете и вежете бодове?
- Може се рећи да „зелена грана“ ниједног момента није била на видику, мада смо давали знаке живота. Преломна су два меча, први против Болоње у коме смо најпре промашили пенал а онда примили два гола из једанаестерца те тако остали без бодова. И друга, против Кремонезеа, када смо до 85. минута водили, али опет примили два гола и доживели нови пораз.
Угледни италијански ТВ водитељ Корадо Тедески у једном веома емотивном говору је рекао да је Станковић са својим тимом удахнуо играчима достојанство које су показивали до краја. Да ли је то заправо био и максимум?
- Станковић је ауторитетом и енергијом заиста успео да држи играче на највишем професионалном нивоу, без обзира што су се ређали неуспеси. Веома нам је важно да су то навијачи препознали, до последњег момента имали смо стопостотну подршку.
Станковић је заједно са вама нудио оставку после дебакла од Фјорентине (0:5), међутим, клуб није хтео да чује?
- Ни клуб, ни навијачи. Јасно су нам свима дали до знања да наш рад није ни једног тренутка био споран, сви су видели колико се трудимо и радимо. Нема дилеме, одлазимо свакако тужни због испадања, али чиста срца.
Био је то ваш заправо трећи мандат у Сампдорији. После шест година као играч били сте помоћник и Михајловићу. Да ли се може направити некакво поређење између та три периода?
- Када сам био играч Сампдорије, Серија А је била без икакве конкуренције најјача лига у Европи, сматрало се да ако ниси играо Калчо као да ниси ни играо фудбал на топ нивоу. Наравно, догодио се одређен пад, који се видео већ у тренутку када сам са покојним Михајловићем први пут дошао у клуб као играч. Данас, Сампдорија, на пример, је слабија и од тог периода, али утисак је да се квалитет лиге повећава.
Интер и Милан су играли полуфинале и финале Лиге шампиона. Куриозитет је да су италијански клубови играли, додуше и изгубили, финала у сва три евро купа: Да ли је то знак опоравка?
- У праву сте, резултати у спорту су увек најважније мерило, долазак клубова из Калча у финиш евро купова је дефинитивно показатељ напретка. Видећемо како ће се ситуација даље развијати, плашим се да је Премијер лига много одскочила и да је разлика већа него икад, не само у односу на Калчо, већ у односу на целу лигу.
Јувентус је оптерећен казнама, Милан и Интер су имали додатне обавезе у Лиги шампиона и осцилације у првенству, Рома и Лацио немају шампионски шмек, титула Наполија, после 23 године чекања, рекло би логична и потпуно заслужена?
- Наполи је већ годинама конставно присутан и опасан у Лиги шампиона, клуб је констатно растао, и титула је дошла као плод континуитета. Мени лично је Интер највеће разочарење, јер су имали ако не бољи тим, онда макар подједнако снажан као Наполи.
Ваш и Станковићев ангажман у Самдорији је практично повратак у лигу где имате дуг и запажен боравак. Сигурно је било занимљиво срести се са многобројним пријатељима, саиграчима и ривалима?
- Ја сам у том смислу заиста уживао, дуго сам живео и радио на Чизми, и увек је лепо вратити се. Поготову што смо дошли да радимо у Сампу, клубу у коме сам провео толике године. Деки је посебна, прича, не морам да вам напомињем какав статус има у италијанском фудбалу, то се могло осетити на сваком кораку. Посебно су били занимљиви дуели са Мурињовом Ромом, он и Деки су исписали најсјајније странице у историји Интера, сада су колеге али и ривали.
САМАРЏИЋ ОДСКОЧИО, ВЛАХОВИЋ ЗА ЕЛИТУ
Како оцењујете сезону српских играча у елитном италијанском рангу?
- Апсолутно откровење и неко ко је највише искорачио је свакако Лазар Самарџић, показао је да је играч екстра класе, констатно је напредовао и на крају завршио у репрезентацији.
Вања Милинковић-Савић брани све боље и боље, да ли је његов брат Сергеј у Лацију можда могао више?
- Можда, али не мислим да је Сергеј имао ни близу лошу сезону. Игра на високом нивоу и практично све се пита у Лацију. Дарко Лазовић констатно добар, као и Филип Костић, коме није требало много времена да се адаптира у Јувентусу, само је наставио тамо где је стао у Немачкој. Да не заборавим и Ивана Илића, он такође показује озбиљност и напредак, који га може довести до играча топ класе.
Какав је утисак оставио Душан Влаховић?
- Душан је играо константно добро, међутим, упао је био у голгетерску кризу, а нападачи живе од голова. Не бринем се за Влаховића, мислим да је јасно о каквом квалитету се ради, реч је о елитном стрелу који већ сада може да игра у било ком клубу на свету.
ПИКСИ ДРЖИ СВЕ У СВОЈИМ РУКАМА
До 2019. године сте као селектор водили омладинску селекцију (2000. годиште), непуне две године касније, три играча из те генерације - Душан Влаховић, Страхиња Павловић и Иван Илић - су стални чланови нашег А тима, углавном стартери. То је чини се јасан показатељ какав сте посао урадили?
- Драго ми је да је тако, пажљиво смо селектирали играче и радили са њима. Можда некада и нисмо били 100 одсто у праву са избором, али је сигурно намера била најбоља. Далеко најважнији циљ у млађим категоријама, је стварати играче за сениорску селекцију, чињеница да осећам одређену сатисфакцију.
Квалификациона група за Првенство Европе је по нашој мери, делује да би морало да се догоди чудо да се не пласирамо?
- Слажем се да нема разлога за бригу, што не значи да је посао завршен. Селектор Стојковић зна шта хоће, орлови све држе у својимм рукама и време је да Србија заигра на шампионату Европе.
НОВА ДЕСТИНАЦИЈА НЕПОЗНАТА
Својевремено сте били саиграчи у Црвеној звезди, тренерску сарадњу са Станковићем почели сте управо на Маракани, наставили у Сампдорији, ту није крај?
- Није, остајем уз Декија, такав је договор. У овом тренутку је мислим немогуће рећи када и где нам је следећа станица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
