Odluka Dejana Stankovića i Nenada Sakića da oktobra prošle godine napuste ušuškanu poziciju u srpskom prvenstvu, odreknu se kaparisanih šampionskih odličja i presele na klupu prežaljenog davljenika Sampdorije, u dobrom delu naše fudbalske javnosti, označena je kao veliki korak unazad u karijeri.
Nenad Sakić, diskretni heroj srpskog fudbala, u intervjuu za Sportski žurnal, kaže da su prilikom dogovora sa Đenovljanima imali planove i obećanja koja iz više razloga nikada nisu ostvarena, te da je pokušaj reanimacije slavnog kluba u startu bio osuđen na neuspeh.
Proteklo je mesec dana od bolnog kraja sezone, kojaposle selidbe u Seriju B mora biti označena kao neuspešna. Da li su se slegli utisci?
- U startu nije krenulo onako kako smo zamislili i planirali. Iz kluba su nam najavljivali određeno renoviranje tima, nekoliko pojačanja, kako bi borba za opstanak uopšte bila realna. To ne samo da se nije dogodilo, već se ekipa dodatno osipala. Otišla su nam četiri najbolja igrača, morali smo da priključujemo omladince, i novajlije koje jednostavno nemaju kvalitet.
Vaš odlazak u Sampdoriju u mometnu kad je klub jednom nogom zagazio u drugu ligu, okarakterisana je kao trenersko samoubistvo. Da li biste prihvatili ponudu iz Đenove da ste znali da neće doći do osvežavanja ekipe?
- Nezahvalno mi je da govorim u Stankovićevo ime, međutim, mislim da bi mnogo teško prihvatio takav izazov, i kako kažete, napraviti korak unazad.
Od dolaska su krenule Tantalove muke, i čini se da nijednog momenta niste uspeli da se stabilizujete i vežete bodove?
- Može se reći da „zelena grana“ nijednog momenta nije bila na vidiku, mada smo davali znake života. Prelomna su dva meča, prvi protiv Bolonje u kome smo najpre promašili penal a onda primili dva gola iz jedanaesterca te tako ostali bez bodova. I druga, protiv Kremonezea, kada smo do 85. minuta vodili, ali opet primili dva gola i doživeli novi poraz.
Ugledni italijanski TV voditelj Korado Tedeski u jednom veoma emotivnom govoru je rekao da je Stanković sa svojim timom udahnuo igračima dostojanstvo koje su pokazivali do kraja. Da li je to zapravo bio i maksimum?
- Stanković je autoritetom i energijom zaista uspeo da drži igrače na najvišem profesionalnom nivou, bez obzira što su se ređali neuspesi. Veoma nam je važno da su to navijači prepoznali, do poslednjeg momenta imali smo stopostotnu podršku.
Stanković je zajedno sa vama nudio ostavku posle debakla od Fjorentine (0:5), međutim, klub nije hteo da čuje?
- Ni klub, ni navijači. Jasno su nam svima dali do znanja da naš rad nije ni jednog trenutka bio sporan, svi su videli koliko se trudimo i radimo. Nema dileme, odlazimo svakako tužni zbog ispadanja, ali čista srca.
Bio je to vaš zapravo treći mandat u Sampdoriji. Posle šest godina kao igrač bili ste pomoćnik i Mihajloviću. Da li se može napraviti nekakvo poređenje između ta tri perioda?
- Kada sam bio igrač Sampdorije, Serija A je bila bez ikakve konkurencije najjača liga u Evropi, smatralo se da ako nisi igrao Kalčo kao da nisi ni igrao fudbal na top nivou. Naravno, dogodio se određen pad, koji se video već u trenutku kada sam sa pokojnim Mihajlovićem prvi put došao u klub kao igrač. Danas, Sampdorija, na primer, je slabija i od tog perioda, ali utisak je da se kvalitet lige povećava.
Inter i Milan su igrali polufinale i finale Lige šampiona. Kuriozitet je da su italijanski klubovi igrali, doduše i izgubili, finala u sva tri evro kupa: Da li je to znak oporavka?
- U pravu ste, rezultati u sportu su uvek najvažnije merilo, dolazak klubova iz Kalča u finiš evro kupova je definitivno pokazatelj napretka. Videćemo kako će se situacija dalje razvijati, plašim se da je Premijer liga mnogo odskočila i da je razlika veća nego ikad, ne samo u odnosu na Kalčo, već u odnosu na celu ligu.
Juventus je opterećen kaznama, Milan i Inter su imali dodatne obaveze u Ligi šampiona i oscilacije u prvenstvu, Roma i Lacio nemaju šampionski šmek, titula Napolija, posle 23 godine čekanja, reklo bi logična i potpuno zaslužena?
- Napoli je već godinama konstavno prisutan i opasan u Ligi šampiona, klub je konstatno rastao, i titula je došla kao plod kontinuiteta. Meni lično je Inter najveće razočarenje, jer su imali ako ne bolji tim, onda makar podjednako snažan kao Napoli.
Vaš i Stankovićev angažman u Samdoriji je praktično povratak u ligu gde imate dug i zapažen boravak. Sigurno je bilo zanimljivo sresti se sa mnogobrojnim prijateljima, saigračima i rivalima?
- Ja sam u tom smislu zaista uživao, dugo sam živeo i radio na Čizmi, i uvek je lepo vratiti se. Pogotovu što smo došli da radimo u Sampu, klubu u kome sam proveo tolike godine. Deki je posebna, priča, ne moram da vam napominjem kakav status ima u italijanskom fudbalu, to se moglo osetiti na svakom koraku. Posebno su bili zanimljivi dueli sa Murinjovom Romom, on i Deki su ispisali najsjajnije stranice u istoriji Intera, sada su kolege ali i rivali.
SAMARDžIĆ ODSKOČIO, VLAHOVIĆ ZA ELITU
Kako ocenjujete sezonu srpskih igrača u elitnom italijanskom rangu?
- Apsolutno otkrovenje i neko ko je najviše iskoračio je svakako Lazar Samardžić, pokazao je da je igrač ekstra klase, konstatno je napredovao i na kraju završio u reprezentaciji.
Vanja Milinković-Savić brani sve bolje i bolje, da li je njegov brat Sergej u Laciju možda mogao više?
- Možda, ali ne mislim da je Sergej imao ni blizu lošu sezonu. Igra na visokom nivou i praktično sve se pita u Laciju. Darko Lazović konstatno dobar, kao i Filip Kostić, kome nije trebalo mnogo vremena da se adaptira u Juventusu, samo je nastavio tamo gde je stao u Nemačkoj. Da ne zaboravim i Ivana Ilića, on takođe pokazuje ozbiljnost i napredak, koji ga može dovesti do igrača top klase.
Kakav je utisak ostavio Dušan Vlahović?
- Dušan je igrao konstantno dobro, međutim, upao je bio u golgetersku krizu, a napadači žive od golova. Ne brinem se za Vlahovića, mislim da je jasno o kakvom kvalitetu se radi, reč je o elitnom strelu koji već sada može da igra u bilo kom klubu na svetu.
PIKSI DRŽI SVE U SVOJIM RUKAMA
Do 2019. godine ste kao selektor vodili omladinsku selekciju (2000. godište), nepune dve godine kasnije, tri igrača iz te generacije - Dušan Vlahović, Strahinja Pavlović i Ivan Ilić - su stalni članovi našeg A tima, uglavnom starteri. To je čini se jasan pokazatelj kakav ste posao uradili?
- Drago mi je da je tako, pažljivo smo selektirali igrače i radili sa njima. Možda nekada i nismo bili 100 odsto u pravu sa izborom, ali je sigurno namera bila najbolja. Daleko najvažniji cilj u mlađim kategorijama, je stvarati igrače za seniorsku selekciju, činjenica da osećam određenu satisfakciju.
Kvalifikaciona grupa za Prvenstvo Evrope je po našoj meri, deluje da bi moralo da se dogodi čudo da se ne plasiramo?
- Slažem se da nema razloga za brigu, što ne znači da je posao završen. Selektor Stojković zna šta hoće, orlovi sve drže u svojimm rukama i vreme je da Srbija zaigra na šampionatu Evrope.
NOVA DESTINACIJA NEPOZNATA
Svojevremeno ste bili saigrači u Crvenoj zvezdi, trenersku saradnju sa Stankovićem počeli ste upravo na Marakani, nastavili u Sampdoriji, tu nije kraj?
- Nije, ostajem uz Dekija, takav je dogovor. U ovom trenutku je mislim nemoguće reći kada i gde nam je sledeća stanica.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
