Симовић: Да ме Толе пола живота није нервирао никад не бих постао председник ФСВ

Који је био ваш мотив да постанете председник Фудбалског савеза Војводине?

- Никад нисам желео да будем председник разреда, односно оделењске заједнице, али, вођење клуба мотивисало ме је јер сам вођењем клуба увиђао мањкавости савеза. Мотив ми је био јер сам хтео да се неке ствари поправе. Нисам у животу желео да се бавим стручним стварима: да ли је играчу боља лева или десна нога, преглед игре или не знам шта, тим стручним стварима којима се бави Пикси… Волео сам да на фудбал гледам организационо, економски и то ме је мотивисало да кренем тим путем. Други окидач је мој комшија Толе. Он ме је заразио и да ме није пола живота нервирао, ја никад не бих ни ни почео да се бавим овим и не бих сада био овде… Ми се познајемо више од 30 година. Били смо клинци кад се појавио… Он нас је “фудбалски заразио” преко Моме Рајића који је гледао утакмицу а ништа није знао о фудбалу. Гледа утакмицу и пита мене: ко је бољи, ми или они? Спартак је мењао тренере, трошио паре, а никад ништа… Ја сам купио хладњачу у Хоргошу и био спонзор хоргошки клуб… Толе и ја били смо од сјаја до очаја и обрнуто… Тад ме је питао: “Гајба шта радиш ти, сви играчи ми побегоше код тебе на село”?  Одговорио сам му: ја им дајем хиљаду евра првог у месецу, а ти – 5.000 никад. То је разлог… Тако је то кренуло. Толе је позитивни кривац… Толе ме је увео и у Извршни одбор…