Simović: Da me Tole pola života nije nervirao nikad ne bih postao predsednik FSV

Koji je bio vaš motiv da postanete predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine?

- Nikad nisam želeo da budem predsednik razreda, odnosno odelenjske zajednice, ali, vođenje kluba motivisalo me je jer sam vođenjem kluba uviđao manjkavosti saveza. Motiv mi je bio jer sam hteo da se neke stvari poprave. Nisam u životu želeo da se bavim stručnim stvarima: da li je igraču bolja leva ili desna noga, pregled igre ili ne znam šta, tim stručnim stvarima kojima se bavi Piksi… Voleo sam da na fudbal gledam organizaciono, ekonomski i to me je motivisalo da krenem tim putem. Drugi okidač je moj komšija Tole. On me je zarazio i da me nije pola života nervirao, ja nikad ne bih ni ni počeo da se bavim ovim i ne bih sada bio ovde… Mi se poznajemo više od 30 godina. Bili smo klinci kad se pojavio… On nas je “fudbalski zarazio” preko Mome Rajića koji je gledao utakmicu a ništa nije znao o fudbalu. Gleda utakmicu i pita mene: ko je bolji, mi ili oni? Spartak je menjao trenere, trošio pare, a nikad ništa… Ja sam kupio hladnjaču u Horgošu i bio sponzor horgoški klub… Tole i ja bili smo od sjaja do očaja i obrnuto… Tad me je pitao: “Gajba šta radiš ti, svi igrači mi pobegoše kod tebe na selo”?  Odgovorio sam mu: ja im dajem hiljadu evra prvog u mesecu, a ti – 5.000 nikad. To je razlog… Tako je to krenulo. Tole je pozitivni krivac… Tole me je uveo i u Izvršni odbor…