„ОСТРВСКА ПРИЧА” – Везиста Парног ваљка: Сањам о повратку у Енглеску

Кристијан Белић, ратоборни везиста Партизана, пример је за најчешћу фудбалску флоскулу за играче попут њега: спреман да иде главом где неко не би смео ногом.  Стасао је у Академији Вест Хема која је изнедрила играче попут Френка Лампарда, Риjа Фердинанда, Бобија Мура, Пола Инсa, Мајкла Керика... У Лондону је провео четири године (од 2015. до 2019) и успео је да осети све чари „колевке фудбала”:

- Отишао сам млад у Вест Хем, можда и превише, али у том тренутку за мене није постојала друга опција. Кад стигне позив од тако великог клуба, не можете да кажете „не”. Сан ми је био да играм у Енглеској, као и већини играча. Систем је такав да је све направљено да постанеш фудбалер, сваки дан је испланиран до најситнијих детаља, тренинзи су интензивни и много је другачије него у Србији.

Да ли вас је Енглеска направила таквим ратником на терену?

- Верујем да ми је то урођено, али сигурно ми је та њихова агресивност надоградила то што сам већ имао. Међутим, то сам ја и увек ћу бити.

Какав је био живот у Лондону?

- Живео сам у интернату са 10 странаца и исто толико Енглеза који станују ван Лондона. Било је лепих момената, али с времена на време био сам депресиван и желео да се вратим кући. Али, кад погледаш слике легенди који су живели у том интернату, одмах добијеш мотив.

Делили сте собу са Декланом Рајсом, репрезентативцем Енглеске који би ускоро могао да постане најскупља аквизиција у историји Арсенала?

- Деклан је живео са нама две године, па је касније ушао у први тим. Не чујем се са Рајсом, али кад бисмо се срели сигурно да бисмо се изгрлили, јер смо дуго боравили заједно, иако то звучи мало чудно. Знам га из времена кад је био нико. Деклан је веома забавна особа и драго ми је што је направио велике ствари у каријери. Кад сам дошао, он је био на излазним вратима Вест Хема, пошто су желели да га отерају из академије, али дали су му још једну шансу и ту сезону је одиграо сјајно.

Јесте ли пратили ваш некадашњи клуб у походу на Лигу конференције?

- Желео сам да се сретнемо са Вест Хемом у Лиги конференције, нажалост, могли смо само да играмо у финалу. Играо сам на главном стадиону, али не пред толико навијача. Жао ми је што нисмо играли са Чекићарима, са друге стране, можда је и боље што нисмо, ха, ха...

„Аптон парк”?

- То ми је прва успомена на Вест Хем, најлепши стадион на којем сам икад био. Доживљај је био баш како сам замишљао док сам гледао преко телевизије. Сакупљао сам лопте против Манчестер ситија, на два метра поред мене - Кун Агуеро. Посетио сам и „Лондон стадион”, али није ме толико одушевио, више је „фенси”, а Вест Хем је клуб за „Аптон парк”.

Били сте на последњој утакмици на култном стадиону кад су Чекићари после великог преокрета срушили Манчестер јунајтед. Како је било на опраштању од дома фудбалера Вест Хема на којем је био домаћин 112 година?

-  Атмосфера је била невероватна, дошле су све легенде клуба, сећам се да је поред мене прошао Пауло Ди Канио. Чудан је осећај кад ти се све то догоди за годину, из Србије одеш и видиш тако нешто велико и ниси свестан док се не вратиш. Ипак, то је земља фудбала!

Знате ли чувену химну Вест Хема?

- Наравно! Чак и кад сам се вратио у Србију знао сам са братом да пустим песму, некако ми је јединствена са тим „балончићима”. Међутим, кад сам изашао на наш стадион у Хумској и чуо „Да волим црно-беле” знао сам да сам остварио сан у мојој држави, али волео бих да остварим и „преко” кад за то дође време.

Верујете ли да ћете се једног дана вратити у западни Лондон?

- Сањам о томе да једног дана играм у Премијер лиги, било би лепо да се вратим у Вест Хем. Волим такав фудбал, то је мој стил и надам се да ћу једног дана да заиграм у Енглеској.

Шта вам се најмање допало у Лондону?

- Храна, потпуно је безукусна! Многи се жале на време, мени одговара. Током целе године могу да се играју утакмице, не као код нас кад буде 40 степени.

Какви су навијачи у најјачој лиги на свету?

- Одушевила ме је њихова љубав према фудбалу. Нема везе што је клуб последњи, стадиони су увек пуни. Саутемптон је испао из лиге, публика је изашла на терен и аплаудирала. Људи имају поштовање према играчима побеђивао њихов тим или не.

У ком клубу сте сањали да играте као дечак?

- Као клинац сам навијао за Арсенал, али кад сам отишао у Вест Хем некако се та љубав гасила и нисам имао фаворита. Манчестер јунајтед је највећи у Енглеској, ако мене питате и на свету, тако да кад бих могао да бирам сигурно да бих отишао на „Олд Трафорд”.