„OSTRVSKA PRIČA” – Vezista Parnog valjka: Sanjam o povratku u Englesku

Kristijan Belić, ratoborni vezista Partizana, primer je za najčešću fudbalsku floskulu za igrače poput njega: spreman da ide glavom gde neko ne bi smeo nogom.  Stasao je u Akademiji Vest Hema koja je iznedrila igrače poput Frenka Lamparda, Rija Ferdinanda, Bobija Mura, Pola Insa, Majkla Kerika... U Londonu je proveo četiri godine (od 2015. do 2019) i uspeo je da oseti sve čari „kolevke fudbala”:

- Otišao sam mlad u Vest Hem, možda i previše, ali u tom trenutku za mene nije postojala druga opcija. Kad stigne poziv od tako velikog kluba, ne možete da kažete „ne”. San mi je bio da igram u Engleskoj, kao i većini igrača. Sistem je takav da je sve napravljeno da postaneš fudbaler, svaki dan je isplaniran do najsitnijih detalja, treninzi su intenzivni i mnogo je drugačije nego u Srbiji.

Da li vas je Engleska napravila takvim ratnikom na terenu?

- Verujem da mi je to urođeno, ali sigurno mi je ta njihova agresivnost nadogradila to što sam već imao. Međutim, to sam ja i uvek ću biti.

Kakav je bio život u Londonu?

- Živeo sam u internatu sa 10 stranaca i isto toliko Engleza koji stanuju van Londona. Bilo je lepih momenata, ali s vremena na vreme bio sam depresivan i želeo da se vratim kući. Ali, kad pogledaš slike legendi koji su živeli u tom internatu, odmah dobiješ motiv.

Delili ste sobu sa Deklanom Rajsom, reprezentativcem Engleske koji bi uskoro mogao da postane najskuplja akvizicija u istoriji Arsenala?

- Deklan je živeo sa nama dve godine, pa je kasnije ušao u prvi tim. Ne čujem se sa Rajsom, ali kad bismo se sreli sigurno da bismo se izgrlili, jer smo dugo boravili zajedno, iako to zvuči malo čudno. Znam ga iz vremena kad je bio niko. Deklan je veoma zabavna osoba i drago mi je što je napravio velike stvari u karijeri. Kad sam došao, on je bio na izlaznim vratima Vest Hema, pošto su želeli da ga oteraju iz akademije, ali dali su mu još jednu šansu i tu sezonu je odigrao sjajno.

Jeste li pratili vaš nekadašnji klub u pohodu na Ligu konferencije?

- Želeo sam da se sretnemo sa Vest Hemom u Ligi konferencije, nažalost, mogli smo samo da igramo u finalu. Igrao sam na glavnom stadionu, ali ne pred toliko navijača. Žao mi je što nismo igrali sa Čekićarima, sa druge strane, možda je i bolje što nismo, ha, ha...

„Apton park”?

- To mi je prva uspomena na Vest Hem, najlepši stadion na kojem sam ikad bio. Doživljaj je bio baš kako sam zamišljao dok sam gledao preko televizije. Sakupljao sam lopte protiv Mančester sitija, na dva metra pored mene - Kun Aguero. Posetio sam i „London stadion”, ali nije me toliko oduševio, više je „fensi”, a Vest Hem je klub za „Apton park”.

Bili ste na poslednjoj utakmici na kultnom stadionu kad su Čekićari posle velikog preokreta srušili Mančester junajted. Kako je bilo na opraštanju od doma fudbalera Vest Hema na kojem je bio domaćin 112 godina?

-  Atmosfera je bila neverovatna, došle su sve legende kluba, sećam se da je pored mene prošao Paulo Di Kanio. Čudan je osećaj kad ti se sve to dogodi za godinu, iz Srbije odeš i vidiš tako nešto veliko i nisi svestan dok se ne vratiš. Ipak, to je zemlja fudbala!

Znate li čuvenu himnu Vest Hema?

- Naravno! Čak i kad sam se vratio u Srbiju znao sam sa bratom da pustim pesmu, nekako mi je jedinstvena sa tim „balončićima”. Međutim, kad sam izašao na naš stadion u Humskoj i čuo „Da volim crno-bele” znao sam da sam ostvario san u mojoj državi, ali voleo bih da ostvarim i „preko” kad za to dođe vreme.

Verujete li da ćete se jednog dana vratiti u zapadni London?

- Sanjam o tome da jednog dana igram u Premijer ligi, bilo bi lepo da se vratim u Vest Hem. Volim takav fudbal, to je moj stil i nadam se da ću jednog dana da zaigram u Engleskoj.

Šta vam se najmanje dopalo u Londonu?

- Hrana, potpuno je bezukusna! Mnogi se žale na vreme, meni odgovara. Tokom cele godine mogu da se igraju utakmice, ne kao kod nas kad bude 40 stepeni.

Kakvi su navijači u najjačoj ligi na svetu?

- Oduševila me je njihova ljubav prema fudbalu. Nema veze što je klub poslednji, stadioni su uvek puni. Sautempton je ispao iz lige, publika je izašla na teren i aplaudirala. Ljudi imaju poštovanje prema igračima pobeđivao njihov tim ili ne.

U kom klubu ste sanjali da igrate kao dečak?

- Kao klinac sam navijao za Arsenal, ali kad sam otišao u Vest Hem nekako se ta ljubav gasila i nisam imao favorita. Mančester junajted je najveći u Engleskoj, ako mene pitate i na svetu, tako da kad bih mogao da biram sigurno da bih otišao na „Old Traford”.