После две деценије играња најлепше игре, дошло је време да ставим тачку на период живота и спорта који ме је испуњавао откако знам за себе. Није било лако опростити од Партизана прошлога лета, било је то као да одлазим од породице, али сам тај растанак у претходној години надоместио са сјајним момцима у фудбалском клубу Телеоптик, на чему сам захвалан.
Као играч-тренер, завршио сам потребне лиценце и схватио да је у фудбалу важно дати све од себе у сваком моменту, али и једнако важно знати када се повући. Стога сам донео одлуку да кренем у нове изазове у животу и фудбалу, у тренерске воде, за почетак као помоћник Саши Мићевићу у фудбалском клубу Смедерево. Жеља ми је да своје играчко знање и искуство пренесем на младе, помогнем им да се изграде и као играчи и као људи!
Хвала свим бившим саиграчима, тренерима, људима са којима сам практично живео и сарађивао где год да сам играо, навијачима на прелепом путовању које без њих не би имало смисао.
Хвала бившим клубовима Севојну где сам поникао, Слободи из Ужица, Радничком из Крагујевца, БАСК-у, Новом Пазару, Вождовцу, Чукаричком и Партизану што су ме примили, неговали као сина и направили бољим човеком. Сваки од њих има посебно место у мојим сећањима, срцу и сваки је на свој начин важан за каријеру која је трајала пуних 20 година, проткана на крају само лепим успоменама.
На крају, мом Партизану и навијачима још једном хвала на свему, хвала што су ми каријеру у последњих седам година учинили посебном, чињеницом да сам носио најлепши црно-бели дрес, да сам у њему освојио најслађу дуплу круну у историји клуба и да ћу једном са поносом о томе моћи да причам и препричавам деци и унуцима. Природно је, иако тешко, да једном мора доћи до растанка, али љубав према клубу никада не престаје, она живи довека! За нове генерације - живео Партизан!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
