Еуфорија, драма, шок, нада... Неверица... И после свега сузе као доказ да ни највећи и најјачи нису имуни на бол... Бол коју је у души осетио ваљда сваки Србин док је гледао како највећи међу великима, најјачи међу најјачима пролази голготу у Храму срама у којем су на све начине од првих сати најважнијег тениског турнира покушавали да му покажу колико га презиру они којима је највише користио.
Саплитали су га организатори, провоцирали гледаоци, поткрадали арбитри...
И кад су одређивали термине за унапред виђене „дводневне мечеве“..
И кад су пропустима приликом затварања крова стварали услове да се повреди...
И кад су с трибина покушавали да га избаце из такта...
И кад су из судијске столице грешили на његову штету или га опомињали због чекања да се ветар смири...
Сви против једног... Опредељени за момка који неодољиво подсећа на свог земљака чудесне снаге и неописиве енергије у кључним тренуцима после којих се обичан смртник пита: да ли ће се икад и у „белом спорту“ увести тестирање на „бело“?
Можда смо сви ми с брдовитог Балкана помало параноични...
Можда нам је тешко да схватимо логику да је 16 година млађи природно јачи од човека за којег и данас верујемо да је најјачи на планети.
Можда смо и необјективни док се надамо да ће опет и то брзо заузети лидерску АТП позицију. Али смо сигурни да ће Србин којег су не тако давно као последњег криминалца протерали из Аустралије, а у Лондону укинули бодовање кад се као Исус Христ вратио из „мртвих“, већ на Ју-Ес опену с 24. грен слем пехаром дефинитивно ставити печат на историјски алманах тениских рекорда које нико никада срушити не може, а иза којих је потписан најбољи тенисер и спортиста планете свих времена – без мрље и мане, господин Новак Ђоковић!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
