NIJE KRAJ - Ustani još jači

Euforija, drama, šok, nada... Neverica... I posle svega suze kao dokaz da ni najveći i najjači nisu imuni na bol... Bol koju je u duši osetio valjda svaki Srbin dok je gledao kako najveći među velikima, najjači među najjačima prolazi golgotu u Hramu srama u kojem su na sve načine od prvih sati najvažnijeg teniskog turnira pokušavali da mu pokažu koliko ga preziru oni kojima je najviše koristio.

Saplitali su ga organizatori, provocirali gledaoci, potkradali arbitri...

I kad su određivali termine za unapred viđene „dvodnevne mečeve“..

I kad su propustima prilikom zatvaranja krova stvarali uslove da se povredi...

I kad su s tribina pokušavali da ga izbace iz takta...

I kad su iz sudijske stolice grešili na njegovu štetu ili ga opominjali zbog čekanja da se vetar smiri...

Svi protiv jednog... Opredeljeni za momka koji neodoljivo podseća na svog zemljaka čudesne snage i neopisive energije u ključnim trenucima posle kojih se običan smrtnik pita: da li će se ikad i u „belom sportu“ uvesti testiranje na „belo“?

Možda smo svi mi s brdovitog Balkana pomalo paranoični...

Možda nam je teško da shvatimo logiku da je 16 godina mlađi prirodno jači od čoveka za kojeg i danas verujemo da je najjači na planeti.

Možda smo i neobjektivni dok se nadamo da će opet i to brzo zauzeti lidersku ATP poziciju. Ali smo sigurni da će Srbin kojeg su ne tako davno kao poslednjeg kriminalca proterali iz Australije, a u Londonu ukinuli bodovanje kad se kao Isus Hrist vratio iz „mrtvih“, već na Ju-Es openu s 24. gren slem peharom definitivno staviti pečat na istorijski almanah teniskih rekorda koje niko nikada srušiti ne može, a iza kojih je potpisan najbolji teniser i sportista planete svih vremena – bez mrlje i mane,  gospodin Novak Đoković!