Сада је све у реду. Како каже – ресетовао се. Поново је свој, у свом телу, на својим ногама. Тренутно је у Лос Анеђелесу, где уз свакодневене контатке са тренерима из Партизана, ради на себи, свом телу, својој игри. Чак игра и „пет на пет”, „три на три”. Ради све оно што му је претходних месеци недостајало. А што у овом тренутку у Београду није могао да пронађе.
Зато је – наравно - уз договор са клубом, и отишао у Лос Анђелес. А онда из сунчане Калифорније, ставио параф и на нови уговор са Партизаном. Годину дана пре него што му је важећи истекао, Балша Копривица се црно-белима обавезао на још годину дана верности.
- Драго ми је са сам успео да продужим уговор и да останем у Партизану – рекао је.
Пре свега јер...
- Имам незавршеног посла. Хтео сам да и даље будем ту, у екипи, где имам велику подршку тренера и саиграча – низао је у једном даху млади центар.
А онда „одахнуо“...
- Очекујем доста од наредне сезоне!
Претходна није била каква смо сви очекивали да ће да буде, за њега лично. Требало је да буде некакав корак напред, да настави где је почео у својој руки сезони. Нажалост. Уместо тога, Копривица сада помиње „недовршена посла“.
Испочетка...
- Мислио сам да се неко шали са мном – уз мешавину уздаха и осмеха, отело се младом центру када смо га из садашњег тренутка вратили пар месеци у прошлост.
У тај моменат када је – тек што се вратио на терен после прелома шаке – сазнао да опет мора на паузу. Још дужу. Компликованију. Био је то и моменат када је схватио да вероватно до краја сезоне неће играти кошарку...
- Претходно је онај прелом шаке чак био и већи шок за мене. Јер, пре тога никада нисам био повређен, никада нисам био толико дуго ван терена. Али, одмах сам оперисан, убрзо почео и да тренирам са тимом – сећао се.
Сад кад помисли на то, делује му да је чак и брзо прошло. У односу на оно што је уследило, заправо и јесте брзо прошло.
- Када се после десио и тај здравствени проблем, помислио сам дал` се то неко „зеза” са мном. Нисам био ни толико свестан колико све то може да утиче на моје тело, на целокупно здравље. Било је лакше јер сам имао подршку породице, пријатеља, свих из клуба. Успео сам и да неко време проведем са њима.
И да гледа кошарку. Како је рекао, у том периоду баш много кошарке је гледао.
- И то не само моју екипу, већ и остале клубове, чак и неке клипове из 90-тих. Покушавао да не размишљам превише о ономе што се дешава. Потпуно је другачије када играш утакмице на свака два дана, па имаш припреме између њих. Направиш неку своју рутину. А онда те нешто само избаци из тога.
После свега...
- Другачије видиш и живот – додао је Копривица.
Рецимо...
- Нисам ни приметио колико то може да ме избаци из ритма. Кад сам се опоравио, хтео сам баш брзо да се вратим. Мислио сам да сам спреман да се вратим. Али, после три месеца без било какве активности, поготово због моје висине и тежине, било је тешко. Неостајале су ми и снага, и брзина и скочност.
Осим тога...
- Месец дана сам се враћао. Сваке недеље се нешто дешавало. Тих месеци ми је имуни систем скроз пао. Хтео сам да радим, али тело ми није дозвољавало.
Сетио се и тренутка када је први пут пошто је оздравио, истрчао на терен.
- Када сам ушао против Игокее, нисам био ни близу спреман. То је и тренер касније рекао. Али, водили смо целу утакмицу, желео је да ме награди. Али, пре те утакмице сам имао један тренинг, пре тога један трениг пред онај Задар, пре тога у октобру... Три тренинга у више месеца. Наравно, радио сам са кондиционим тренером, али не са екипом. Ушао сам у ту утакмицу без икаквог осећаја за простор, без свега...
Али – само му је било потребно време. И више тренинга.
- Пред крај сезоне сам почео да осећам своје тело и ноге, да ми се враћа осећај на терену, па и самопоуздање. Драго ми је што смо на крају освојили титулу у АБА лиги.
Тај трофеј је дошао као некакав мелем на све што му се дешавало у прошлој сезони.
- Јесте! Како да не – узвратио је Балша.
Уосталом...
- То је био наш циљ. Од почетка сезоне главни фокус је био да освојимо АБА лигу. На почетку није ишло како треба. Десиле су се и повреде, Аврамовића, Смаилагића, па и моја. Али и тада сам рекао да није важно што губимо у октобру. Важно је да побеђујемо у мају и јуну...
Кажу да што те не убије, то те ојача. Све ово што је прошао ове сезоне, Копривицу је и те како ојачало. Каже и – променило.
- И то много. Ја јесам одувек био особа која има много мотивације, али сада ми је мотив на врхунцу. У смислу да искористим сваки дан и сваки тренинг. Сад, када нисам могао да три или четири месеца да тренирам, то ми је отворило очи. Сада не желим да прође ниједан дан, ниједан тренинг, а да нисам свесан да сам дао сто посто себе. Наравно, то је и пре био мој циљ. Али, неки пут човек буде исфрустриран због неких других ствари, па не да свој максимум.
Зато...
- Ова следећа сезона ће бити за мене посебна. У сваки дан улазим екстра мотивисан. Много људи је после свега заборавило шта могу. И то ће ми бити мотив више да се покажем у неком другом светлу – поручио је Копривица.
СУСРЕТ У ДИЗНИЛЕНДУ
У Лос Анђелесу се срео са Џејмсом Нанелијем.
- Он живи у Сан Дијегу, то је два, можда три, сада удаљено од мене. Када је славио рођендан, дошли су породично у Дизниленд и позвао ме да им се придружим. Знам да се и Зек видео са њим – причао нам је Копривица.
НАНЕЛИ МЕ УЗЕО ПОД СВОЈЕ
Више пута је подвукао колико му је ове сезоне значила велика подршка целог тима, тренера, саиграча... Да ли би нечији савет можда издвојио, питамо. Копривица каже...
- Нанели је увек имао неке добре савете. Тачно ме капира. Ипак сам одрастао у Америци, ту сам провео девет година, од 12. до 21. Размишљам и као Србин, али имам тај амерички стил кошарке. Негде сам у средини. Сви се ми лепо слажемо, причамо и о Америци, јер сам и ја овде прошао сличне ствари као и они. А Нанели ми увек, као ветеран, даје савете. На неки начин ме узео под своју руку. Увек транирамо заједно, доста акција радимо, кад се заврши тренинг, па имамо онај шутерски део, увек је са мном у пару. Стварно ми добре савете даје.
Посебно...
- Посебно када сам се вратио на терен после те дуге паузе. Мислио сам да сама био катастрофа, нисам се осећао као да сам то ја. Много ми значи подршка коју ми је дао тада. И он, али и остали играчи.
ЖАО МИ ЈЕ ШТО НИСУ СВИ ОСТАЛИ
Партизан је задржао доста играча из прошле сезоне. У Хумској ћемо поново гледати Кевина Пантера, Зека Ледеја, Алексу Аврамовића, Џејмса Нанелија... Неколико њих – где спада и Копривица – имали су уговоре. Стигли су Огњен Јарамаз и Матеуш Понитка.
- Жао ми је што сви нису остали – додао је Балша.
То, ипак, није било могуће.
- Добро је што је већина остала, и то су све носиоци. Битно је да са неким играш дуже време, кад не мораш да се изнова уиграваш и уклапаш. А велика је ствар и за Партизан. Знам да ако Пантер и Зек ако остану све четири године, биће странци са најдужим стажом у клубу, велики део историје.
ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА ПОЧНЕ СЕЗОНА
Прошла сезона није добро почела за Партизан, али се сјајно завршила. Од следеће у Хумској имају још већа очекивања. И Копривица, такође.
- И тимска, а и за себе лично – додао је.
Како је рекао...
- Ово лето доста радим на себи, да се вратим физички ии психички. Тачније, успео сам да се рестујем и да заборавим прошлу сезону. Мало сам се одаљио од свега и кренуо испочетка.
У Београд се враћа 10. августа, што оставља простор и да се мало одмори до почетка припрема... Али – одмарати неће.
- Доста сам одмарао током сезоне – додао је уз осмех.
Озбиљније...
- Не волим да се опуштам и да се одмарам. Волим да се такмичим. Успео сам да се ресетујем и једва чекам да сезона крене – поручио је Копривица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
