Sada je sve u redu. Kako kaže – resetovao se. Ponovo je svoj, u svom telu, na svojim nogama. Trenutno je u Los Aneđelesu, gde uz svakodnevene kontatke sa trenerima iz Partizana, radi na sebi, svom telu, svojoj igri. Čak igra i „pet na pet”, „tri na tri”. Radi sve ono što mu je prethodnih meseci nedostajalo. A što u ovom trenutku u Beogradu nije mogao da pronađe.
Zato je – naravno - uz dogovor sa klubom, i otišao u Los Anđeles. A onda iz sunčane Kalifornije, stavio paraf i na novi ugovor sa Partizanom. Godinu dana pre nego što mu je važeći istekao, Balša Koprivica se crno-belima obavezao na još godinu dana vernosti.
- Drago mi je sa sam uspeo da produžim ugovor i da ostanem u Partizanu – rekao je.
Pre svega jer...
- Imam nezavršenog posla. Hteo sam da i dalje budem tu, u ekipi, gde imam veliku podršku trenera i saigrača – nizao je u jednom dahu mladi centar.
A onda „odahnuo“...
- Očekujem dosta od naredne sezone!
Prethodna nije bila kakva smo svi očekivali da će da bude, za njega lično. Trebalo je da bude nekakav korak napred, da nastavi gde je počeo u svojoj ruki sezoni. Nažalost. Umesto toga, Koprivica sada pominje „nedovršena posla“.
Ispočetka...
- Mislio sam da se neko šali sa mnom – uz mešavinu uzdaha i osmeha, otelo se mladom centru kada smo ga iz sadašnjeg trenutka vratili par meseci u prošlost.
U taj momenat kada je – tek što se vratio na teren posle preloma šake – saznao da opet mora na pauzu. Još dužu. Komplikovaniju. Bio je to i momenat kada je shvatio da verovatno do kraja sezone neće igrati košarku...
- Prethodno je onaj prelom šake čak bio i veći šok za mene. Jer, pre toga nikada nisam bio povređen, nikada nisam bio toliko dugo van terena. Ali, odmah sam operisan, ubrzo počeo i da treniram sa timom – sećao se.
Sad kad pomisli na to, deluje mu da je čak i brzo prošlo. U odnosu na ono što je usledilo, zapravo i jeste brzo prošlo.
- Kada se posle desio i taj zdravstveni problem, pomislio sam dal` se to neko „zeza” sa mnom. Nisam bio ni toliko svestan koliko sve to može da utiče na moje telo, na celokupno zdravlje. Bilo je lakše jer sam imao podršku porodice, prijatelja, svih iz kluba. Uspeo sam i da neko vreme provedem sa njima.
I da gleda košarku. Kako je rekao, u tom periodu baš mnogo košarke je gledao.
- I to ne samo moju ekipu, već i ostale klubove, čak i neke klipove iz 90-tih. Pokušavao da ne razmišljam previše o onome što se dešava. Potpuno je drugačije kada igraš utakmice na svaka dva dana, pa imaš pripreme između njih. Napraviš neku svoju rutinu. A onda te nešto samo izbaci iz toga.
Posle svega...
- Drugačije vidiš i život – dodao je Koprivica.
Recimo...
- Nisam ni primetio koliko to može da me izbaci iz ritma. Kad sam se oporavio, hteo sam baš brzo da se vratim. Mislio sam da sam spreman da se vratim. Ali, posle tri meseca bez bilo kakve aktivnosti, pogotovo zbog moje visine i težine, bilo je teško. Neostajale su mi i snaga, i brzina i skočnost.
Osim toga...
- Mesec dana sam se vraćao. Svake nedelje se nešto dešavalo. Tih meseci mi je imuni sistem skroz pao. Hteo sam da radim, ali telo mi nije dozvoljavalo.
Setio se i trenutka kada je prvi put pošto je ozdravio, istrčao na teren.
- Kada sam ušao protiv Igokee, nisam bio ni blizu spreman. To je i trener kasnije rekao. Ali, vodili smo celu utakmicu, želeo je da me nagradi. Ali, pre te utakmice sam imao jedan trening, pre toga jedan trenig pred onaj Zadar, pre toga u oktobru... Tri treninga u više meseca. Naravno, radio sam sa kondicionim trenerom, ali ne sa ekipom. Ušao sam u tu utakmicu bez ikakvog osećaja za prostor, bez svega...
Ali – samo mu je bilo potrebno vreme. I više treninga.
- Pred kraj sezone sam počeo da osećam svoje telo i noge, da mi se vraća osećaj na terenu, pa i samopouzdanje. Drago mi je što smo na kraju osvojili titulu u ABA ligi.
Taj trofej je došao kao nekakav melem na sve što mu se dešavalo u prošloj sezoni.
- Jeste! Kako da ne – uzvratio je Balša.
Uostalom...
- To je bio naš cilj. Od početka sezone glavni fokus je bio da osvojimo ABA ligu. Na početku nije išlo kako treba. Desile su se i povrede, Avramovića, Smailagića, pa i moja. Ali i tada sam rekao da nije važno što gubimo u oktobru. Važno je da pobeđujemo u maju i junu...
Kažu da što te ne ubije, to te ojača. Sve ovo što je prošao ove sezone, Koprivicu je i te kako ojačalo. Kaže i – promenilo.
- I to mnogo. Ja jesam oduvek bio osoba koja ima mnogo motivacije, ali sada mi je motiv na vrhuncu. U smislu da iskoristim svaki dan i svaki trening. Sad, kada nisam mogao da tri ili četiri meseca da treniram, to mi je otvorilo oči. Sada ne želim da prođe nijedan dan, nijedan trening, a da nisam svesan da sam dao sto posto sebe. Naravno, to je i pre bio moj cilj. Ali, neki put čovek bude isfrustriran zbog nekih drugih stvari, pa ne da svoj maksimum.
Zato...
- Ova sledeća sezona će biti za mene posebna. U svaki dan ulazim ekstra motivisan. Mnogo ljudi je posle svega zaboravilo šta mogu. I to će mi biti motiv više da se pokažem u nekom drugom svetlu – poručio je Koprivica.
SUSRET U DIZNILENDU
U Los Anđelesu se sreo sa Džejmsom Nanelijem.
- On živi u San Dijegu, to je dva, možda tri, sada udaljeno od mene. Kada je slavio rođendan, došli su porodično u Diznilend i pozvao me da im se pridružim. Znam da se i Zek video sa njim – pričao nam je Koprivica.
NANELI ME UZEO POD SVOJE
Više puta je podvukao koliko mu je ove sezone značila velika podrška celog tima, trenera, saigrača... Da li bi nečiji savet možda izdvojio, pitamo. Koprivica kaže...
- Naneli je uvek imao neke dobre savete. Tačno me kapira. Ipak sam odrastao u Americi, tu sam proveo devet godina, od 12. do 21. Razmišljam i kao Srbin, ali imam taj američki stil košarke. Negde sam u sredini. Svi se mi lepo slažemo, pričamo i o Americi, jer sam i ja ovde prošao slične stvari kao i oni. A Naneli mi uvek, kao veteran, daje savete. Na neki način me uzeo pod svoju ruku. Uvek traniramo zajedno, dosta akcija radimo, kad se završi trening, pa imamo onaj šuterski deo, uvek je sa mnom u paru. Stvarno mi dobre savete daje.
Posebno...
- Posebno kada sam se vratio na teren posle te duge pauze. Mislio sam da sama bio katastrofa, nisam se osećao kao da sam to ja. Mnogo mi znači podrška koju mi je dao tada. I on, ali i ostali igrači.
ŽAO MI JE ŠTO NISU SVI OSTALI
Partizan je zadržao dosta igrača iz prošle sezone. U Humskoj ćemo ponovo gledati Kevina Pantera, Zeka Ledeja, Aleksu Avramovića, Džejmsa Nanelija... Nekoliko njih – gde spada i Koprivica – imali su ugovore. Stigli su Ognjen Jaramaz i Mateuš Ponitka.
- Žao mi je što svi nisu ostali – dodao je Balša.
To, ipak, nije bilo moguće.
- Dobro je što je većina ostala, i to su sve nosioci. Bitno je da sa nekim igraš duže vreme, kad ne moraš da se iznova uigravaš i uklapaš. A velika je stvar i za Partizan. Znam da ako Panter i Zek ako ostanu sve četiri godine, biće stranci sa najdužim stažom u klubu, veliki deo istorije.
JEDVA ČEKAM DA POČNE SEZONA
Prošla sezona nije dobro počela za Partizan, ali se sjajno završila. Od sledeće u Humskoj imaju još veća očekivanja. I Koprivica, takođe.
- I timska, a i za sebe lično – dodao je.
Kako je rekao...
- Ovo leto dosta radim na sebi, da se vratim fizički ii psihički. Tačnije, uspeo sam da se restujem i da zaboravim prošlu sezonu. Malo sam se odaljio od svega i krenuo ispočetka.
U Beograd se vraća 10. avgusta, što ostavlja prostor i da se malo odmori do početka priprema... Ali – odmarati neće.
- Dosta sam odmarao tokom sezone – dodao je uz osmeh.
Ozbiljnije...
- Ne volim da se opuštam i da se odmaram. Volim da se takmičim. Uspeo sam da se resetujem i jedva čekam da sezona krene – poručio je Koprivica.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
