Колико је Суд у Лозани потврдом да је ФСС с разлогом казнио Колубару, а ипак ублажавањем казне, допринео увођењем српску кућу фудбала у лавиринт могућих правних и законских грешака, илуструју и опције за решавање целог случаја на Теразијама 35.
Дуго је у јавности помињана могућност о проширењу Супер лиге на 17 или 18 клубова. Прва варијанта са 17 екипа пре три дана била је извесна иако је садржала једну проблематичну ставку: да 17. клуб после другог круга шампионата директно испадне из лиге, а да 16 изнад последњег места као и у претходним сезонама подељени у плеј-аут и плеј-оф групе наставе такмичење. У међувремену, неко се на Теразијама 35 сетио да то можда и не би било правно могуће, јер, избацити из лиге екипу после две трећине такмичења апсолутно није по актуелним прописима.
Занимљиво је и да проширење лиге, без обзира да ли на 17 или 18 клубова, апсолутно није по закону и такмичарским пропозицијама. Јер, систем такмичења, мора да буде установљен годину унапред. Кад би се на било који начин прекршило ово правило, ново првенство морало би додатно да се одложи за две недеље јер прописи налажу да после сваке одлуке мора да се испоштује и рок на могуће жалбе.
С обзиром на то да је неизводиво да евентуално првенство са 17 клубова после другог такмичарског круга буде сведено на 16, јуче се у оптицају нашла идеја да се, ако Колубара не иступи, ново првенство одигра по двокружном систему и без плеј-офа, односно плеј-аута. И овакву идеју прати сличан закључак о свесном правном преступу односно кршењу пропозиција такмичења, које ванредним мерама некада и могу да се промене, као што је у време короне Супер лига проширена.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
