ГОСТ ЖУРНАЛА - Кержаков: Волео сам фудбал и увек сам целог себе давао фудбалу

Александар Кержаков, рекордер по броју одиграних утакмица и датих голова за репрезентацију Русије, голгетер – ведета, пре свих Зенита и Севиље... Легенда која хода, или, како су га у Русији назвали: „човек од поверења“ због ауторитета који ужива на сваком кораку. После Лотара Матеуса и Валтера Зенге – највеће спортско име које је као тренер радило у српском фудбалу! Ангажовањем некада славног фудбалера, стопама Партизана и Црвене звезде кренуо је и суботички Спартак.

Уз захвалност што је изабрао редакцију Спортског журнала за своју прву посету и индивидуални интервју по доласку у Србију, Александра Кержакова поздравили смо управо поређењем са славним Матеусом и Зенгом...

- Мислим да то поређење са њима за мене и није реално. Али, хвала…

Одакле идеја и мотив да дођете у Спартак?

- Чуо сам за интересовање Спартака, разговарао сам са председником Николом Симовићем и у принципу, брзo смо се договорили…

Да ли је тешко радити у Србији?

- Није, а надам се да неће ни бити…

Разликује ли се рад у Спартаку и на Кипру, то вам је био последњи посао?

- Наравно, велика је разлика. Овде осећам много више професионализма од стране руководства клуба и у самом клубу.

Колико вам је тешко да фудбалерима покажете оно што знате с обзиром да сте квалитетом далеко изнад њих?

- Трудим се да осетим колико знају и колико могу. Свестан сам квалитета фудбалера са којима радим и оно што тражим од њих произилази из њихових могућности. Трудим се да тражим оно што могу да спроведу у дело. Ако се буду трудили, проблема неће бити кад је у питању њихов напредак.

Какав је циљ поставио пред вас господин Симовић?

- По потенцијалу и по ономе о чему сам разговарао са Николом, циљ је да се пласирамо у плеј-оф. За даље ћемо видети, да ли имамо квалитет и за нешто више.

Какав је лични циљ?

- Имам циљ, жељу, али то мора да иде постепено. Ако буду ишли корак по корак, моћи ће да напредују.

Да ли су фудбалери у Србији много слабији него у Русији?

- Тешко је питање. Нисам још видео какви су на званичним утакмицама, играли смо само припремне, зато и не могу да будем конкретан. Мислим да су српски и руски фудбалери слични, мада ми се чини да су овде физички и технички јачи. Постоје разлике у односу према тренингу због напора којима су изложени. Било је мало проблема у почетку, али, сада је све у реду.

Били сте перфектан нападач, сви ваши клубови били су јако ефикасни, да ли ће и Спартак играти вашим стилом?

- Сваки тренер ће исто да каже: зависи с каквим играчима располажем. Наравно, волео би да моја екипа постиже што више голова. Али, то није увек могуће. Ја и мој стручни тим трудићемо се да Спартак игра тако да се допадне навијачима.

У чему је била тајна ваше дуговечне и успешне каријере, таленат, рад…

- Главни разлог била је љубав према фудбалу и то што сам целог себе давао овом спорту. Кад нешто није било како треба, терао сам себе да радим још више.

Сарађивали сте са много српских фудбалера, ко вам је остао у сећању…

- Много фудбалера с којима сам играо и против којих сам играо били су Срби. Први српски фудбалери с којима сам играо у тиму били су 2002. Мудринић, Вјештица и Ранђеловић. Заборавићу неког, не желим да се увреде. Било је и оних против којих сам играо: Видић. Играо сам и са Драгутиновићем, Ивановићем и Лазовићем.

 Пре пола сата разговарао сам са Данком Лазовићем о вама и питао га какви сте, да ли сте имали неку ману, а он је одговорио: професионалац, увек је волео само да ради…

- Тако је било.

Знате да је и Видић играо у Спартаку из Суботице?

- Да, знам…Прави избор…

Зенит је 200. играо са Црвеном звездом, 4:0, дали сте четврти гол?

- Сећам се те утакмице. Не желим да се неко увреди, али, нису то били тешки дуели… Звезда је имала смену генерација и лако смо је добили 4:0 у Петербургу, на реванш неколицина наших фудбалера, међу њима сам био и ја, нисмо ни путовали… Били смо млади и брзи…

Да ли сте се срели са неким проблемима у Србији?

- Не, нема никаквих проблема, све иде по плану, сјајно је… Прексиноћ је стигла супруга са сином…

Значи неће бити ноћног живота?

- Сав ноћни живот одавно сам одрадио.

Планирате ли и да ли је могуће да иза себе оставите у Спартаку младог фудбалера за којег ће моћи да се констатује да је напредовао управо захваљујући вашем раду?

- Имамо момака који сходно односом према тренинзима могу можда да направе и велике каријере, међутим, биће важне и утакмице јер на њима долази до изражаја и психологија, види се разлика између врхунског професионалца и обичног играча. Када је у стању да се носи с теретом и притиском утакмице, а да протом мое нормално да функционише на терену, онда је то видљиво и тада ће моћи да се каже колико су спремни да напредују.

Да ли Кержаков тренер може да буде бар приближно успешан као што је био Кержаков фудбалер?

- То не знам… То ће показати резултати. Можда не буде никада, можда ускоро. Оно што мене води јесте да радим и бодрим себе у послу којим се бавим.

Ко вас је као фудбалера највише тукао? Видић?

- У првенству Русије било је много грубљих фудбалера од Видића и пре његовог доласка. Ниједан од тих фаулова није био неспортски. Сећам се прве сезоне 2001, ништавам неће значити презимена тих фудбалера који су били зли…

Против кога сте највише волели да играте?

- Против московског Спартака!

Због чега?

- Увек сам им давао голове. То је традиционално ривалство. И први гол у професионалној каријери постигао сам управо против њих. И касније сам им давао прилично голова.

Какви су Срби били у Русији ван терена?

- Као и Руси – нормални…

Да ли сте некад побегли из карантина?

- То могу да прочитају и деца, не бих да причам о томе. Важно је да будући фудбалери знају да је неопходан велики труд и преданост раду, као и да нема места опуштању јер свака грешка може да буде скупа. Као што каријера може да иде узлазном путањом врло брзо, може и да се падне јако брзо.

Русија је имала много перфектних фудбалера и познатих селектора, али није успела да стигне до врха?

- Да знамо одговор на то питање, одавно бисмо решили проблем. Вероватно много фактора утиче на то. Важно за руску репрезентацију је да што више фудбалера игра у јаким лигама у иностранству. Не толико у јаким клубовима колико је важно у јаким лигама да би се направила конкуренција у којој би могли да се развијају.

Како се сналазите у Суботици кад је приватан живот у питању? Какав је живот, храна?

- Станујем у Новом Саду, син ће тамо ићи у школу. Због тога сам морао да се преселим у Нови Сад после месец дана проведених у Суботици. Од српске хране, прво што ми упада у очи јесте да је све пуно слано и богато сосевима… и палачинке су огромне. Да, на Златибору пробали смо јагњетину.

Колико планирате да останете у Србији?

- Сезону, са могућношћу продужења за још годину…

Постоји ауто пут од Суботице, ка Београду, прва станица Бачка Топола и ТСЦ, друга Војводина и Нови Сад, трећа Београд – Звезда и Партизан. Где ћете се зауставити?

- Мој први задатак је да Спартак постане јако важна станица за играче. Не размишљам тако далеко. Тренутно мислим само о ближој будућности и циљевима које желимо да остваримо.

Слушају ли вас фудбалери?

- Они који не слушају, нису у екипи.

Да ли могу да испрате све што тражите?

- Дајемо им такве задатке које могу да испуне, оне друге – не…

Да ли ће Спартак добити и руску фракцију навијача на трибинама?

- Надам се да. У суботу их је на пријатељској било пуно. Најважније је да долазе и што их је више, биће нам свима лакше и боље.

Да ли сте уочили неки проблем у нашем фудбалу?

- Конкретно можемо да говоримо после првог дела сезоне, али основни је неизвесност што недељу дана уочи почетка првенства не знамо против кога ћемо да играмо! Први пут се суочавам с таквом нејасноћом…

Нисте у могућност да размишљате о противницима…

- Вероватно се све моје колеге са тиме суочавају. Али, добро је што држава није толико велика, релативно се брзо стиже и града у град…

Кад седнете у аутобус у Суботици и кренете за Нови Пазар, видећете колико је то…

- У Русији смо толико времена путовали аутобусом до аеродрома понекад. Кад сам био у Томску, пет сати смо путовали до аеродрома у Новосибирску а потом шест сати авионом до Хаваровска… Зато је за мене Србија јако, јако мала земља, али – лепа!

Биће нам задовољство да поново дођете у Спортски журнал као тренер који је Спартак довео одмах иза Звезде и Партизана на табели…

- То бих волео, али, то ће зависити више од фудбалера него од мене. То није случај само у Србији… Фудбал је на жалост велики бизнис, знате како се каже: голови воле новац. Колико новца имате толико и голова дајете, што више новца – више је  голова. У принципу не мора увек све да буде у новцу, некад и жеља може да надомести новац.

Видите ли себе једног дана као тренера Зенита, можда Спартака из Москве којег не волите?

- Све је могуће, живот је непредвидив и зато је леп. Као питомац Зенита, наравно да бих волео да будем тренер екипе која ми је тако пуно дала у животу. Сада сам тренер Спартака и желим да размишљам само о њему.

Пуно сте постигли у фудбалу, који успех сматрате најважнијим?

- Најважнијим и највећим успехом сматрам то то што су навијачи годинама скандирали моје име…

Желимо вам пуно среће на новом послу и да победите све па и Црвену звезду у новој сезони.

- То би био велики успех, а ја бих био задовољан да их три-четири пута добро изнервирамо на утакмици – закључио је кроз осмех велики Александар Кержаков.