Aleksandar Keržakov, rekorder po broju odigranih utakmica i datih golova za reprezentaciju Rusije, golgeter – vedeta, pre svih Zenita i Sevilje... Legenda koja hoda, ili, kako su ga u Rusiji nazvali: „čovek od poverenja“ zbog autoriteta koji uživa na svakom koraku. Posle Lotara Mateusa i Valtera Zenge – najveće sportsko ime koje je kao trener radilo u srpskom fudbalu! Angažovanjem nekada slavnog fudbalera, stopama Partizana i Crvene zvezde krenuo je i subotički Spartak.
Uz zahvalnost što je izabrao redakciju Sportskog žurnala za svoju prvu posetu i individualni intervju po dolasku u Srbiju, Aleksandra Keržakova pozdravili smo upravo poređenjem sa slavnim Mateusom i Zengom...
- Mislim da to poređenje sa njima za mene i nije realno. Ali, hvala…
Odakle ideja i motiv da dođete u Spartak?
- Čuo sam za interesovanje Spartaka, razgovarao sam sa predsednikom Nikolom Simovićem i u principu, brzo smo se dogovorili…
Da li je teško raditi u Srbiji?
- Nije, a nadam se da neće ni biti…
Razlikuje li se rad u Spartaku i na Kipru, to vam je bio poslednji posao?
- Naravno, velika je razlika. Ovde osećam mnogo više profesionalizma od strane rukovodstva kluba i u samom klubu.
Koliko vam je teško da fudbalerima pokažete ono što znate s obzirom da ste kvalitetom daleko iznad njih?
- Trudim se da osetim koliko znaju i koliko mogu. Svestan sam kvaliteta fudbalera sa kojima radim i ono što tražim od njih proizilazi iz njihovih mogućnosti. Trudim se da tražim ono što mogu da sprovedu u delo. Ako se budu trudili, problema neće biti kad je u pitanju njihov napredak.
Kakav je cilj postavio pred vas gospodin Simović?
- Po potencijalu i po onome o čemu sam razgovarao sa Nikolom, cilj je da se plasiramo u plej-of. Za dalje ćemo videti, da li imamo kvalitet i za nešto više.
Kakav je lični cilj?
- Imam cilj, želju, ali to mora da ide postepeno. Ako budu išli korak po korak, moći će da napreduju.
Da li su fudbaleri u Srbiji mnogo slabiji nego u Rusiji?
- Teško je pitanje. Nisam još video kakvi su na zvaničnim utakmicama, igrali smo samo pripremne, zato i ne mogu da budem konkretan. Mislim da su srpski i ruski fudbaleri slični, mada mi se čini da su ovde fizički i tehnički jači. Postoje razlike u odnosu prema treningu zbog napora kojima su izloženi. Bilo je malo problema u početku, ali, sada je sve u redu.
Bili ste perfektan napadač, svi vaši klubovi bili su jako efikasni, da li će i Spartak igrati vašim stilom?
- Svaki trener će isto da kaže: zavisi s kakvim igračima raspolažem. Naravno, voleo bi da moja ekipa postiže što više golova. Ali, to nije uvek moguće. Ja i moj stručni tim trudićemo se da Spartak igra tako da se dopadne navijačima.
U čemu je bila tajna vaše dugovečne i uspešne karijere, talenat, rad…
- Glavni razlog bila je ljubav prema fudbalu i to što sam celog sebe davao ovom sportu. Kad nešto nije bilo kako treba, terao sam sebe da radim još više.
Sarađivali ste sa mnogo srpskih fudbalera, ko vam je ostao u sećanju…
- Mnogo fudbalera s kojima sam igrao i protiv kojih sam igrao bili su Srbi. Prvi srpski fudbaleri s kojima sam igrao u timu bili su 2002. Mudrinić, Vještica i Ranđelović. Zaboraviću nekog, ne želim da se uvrede. Bilo je i onih protiv kojih sam igrao: Vidić. Igrao sam i sa Dragutinovićem, Ivanovićem i Lazovićem.
Pre pola sata razgovarao sam sa Dankom Lazovićem o vama i pitao ga kakvi ste, da li ste imali neku manu, a on je odgovorio: profesionalac, uvek je voleo samo da radi…
- Tako je bilo.
Znate da je i Vidić igrao u Spartaku iz Subotice?
- Da, znam…Pravi izbor…
Zenit je 200. igrao sa Crvenom zvezdom, 4:0, dali ste četvrti gol?
- Sećam se te utakmice. Ne želim da se neko uvredi, ali, nisu to bili teški dueli… Zvezda je imala smenu generacija i lako smo je dobili 4:0 u Peterburgu, na revanš nekolicina naših fudbalera, među njima sam bio i ja, nismo ni putovali… Bili smo mladi i brzi…
Da li ste se sreli sa nekim problemima u Srbiji?
- Ne, nema nikakvih problema, sve ide po planu, sjajno je… Preksinoć je stigla supruga sa sinom…
Znači neće biti noćnog života?
- Sav noćni život odavno sam odradio.
Planirate li i da li je moguće da iza sebe ostavite u Spartaku mladog fudbalera za kojeg će moći da se konstatuje da je napredovao upravo zahvaljujući vašem radu?
- Imamo momaka koji shodno odnosom prema treninzima mogu možda da naprave i velike karijere, međutim, biće važne i utakmice jer na njima dolazi do izražaja i psihologija, vidi se razlika između vrhunskog profesionalca i običnog igrača. Kada je u stanju da se nosi s teretom i pritiskom utakmice, a da protom moe normalno da funkcioniše na terenu, onda je to vidljivo i tada će moći da se kaže koliko su spremni da napreduju.
Da li Keržakov trener može da bude bar približno uspešan kao što je bio Keržakov fudbaler?
- To ne znam… To će pokazati rezultati. Možda ne bude nikada, možda uskoro. Ono što mene vodi jeste da radim i bodrim sebe u poslu kojim se bavim.
Ko vas je kao fudbalera najviše tukao? Vidić?
- U prvenstvu Rusije bilo je mnogo grubljih fudbalera od Vidića i pre njegovog dolaska. Nijedan od tih faulova nije bio nesportski. Sećam se prve sezone 2001, ništavam neće značiti prezimena tih fudbalera koji su bili zli…
Protiv koga ste najviše voleli da igrate?
- Protiv moskovskog Spartaka!
Zbog čega?
- Uvek sam im davao golove. To je tradicionalno rivalstvo. I prvi gol u profesionalnoj karijeri postigao sam upravo protiv njih. I kasnije sam im davao prilično golova.
Kakvi su Srbi bili u Rusiji van terena?
- Kao i Rusi – normalni…
Da li ste nekad pobegli iz karantina?
- To mogu da pročitaju i deca, ne bih da pričam o tome. Važno je da budući fudbaleri znaju da je neophodan veliki trud i predanost radu, kao i da nema mesta opuštanju jer svaka greška može da bude skupa. Kao što karijera može da ide uzlaznom putanjom vrlo brzo, može i da se padne jako brzo.
Rusija je imala mnogo perfektnih fudbalera i poznatih selektora, ali nije uspela da stigne do vrha?
- Da znamo odgovor na to pitanje, odavno bismo rešili problem. Verovatno mnogo faktora utiče na to. Važno za rusku reprezentaciju je da što više fudbalera igra u jakim ligama u inostranstvu. Ne toliko u jakim klubovima koliko je važno u jakim ligama da bi se napravila konkurencija u kojoj bi mogli da se razvijaju.
Kako se snalazite u Subotici kad je privatan život u pitanju? Kakav je život, hrana?
- Stanujem u Novom Sadu, sin će tamo ići u školu. Zbog toga sam morao da se preselim u Novi Sad posle mesec dana provedenih u Subotici. Od srpske hrane, prvo što mi upada u oči jeste da je sve puno slano i bogato sosevima… i palačinke su ogromne. Da, na Zlatiboru probali smo jagnjetinu.
Koliko planirate da ostanete u Srbiji?
- Sezonu, sa mogućnošću produženja za još godinu…
Postoji auto put od Subotice, ka Beogradu, prva stanica Bačka Topola i TSC, druga Vojvodina i Novi Sad, treća Beograd – Zvezda i Partizan. Gde ćete se zaustaviti?
- Moj prvi zadatak je da Spartak postane jako važna stanica za igrače. Ne razmišljam tako daleko. Trenutno mislim samo o bližoj budućnosti i ciljevima koje želimo da ostvarimo.
Slušaju li vas fudbaleri?
- Oni koji ne slušaju, nisu u ekipi.
Da li mogu da isprate sve što tražite?
- Dajemo im takve zadatke koje mogu da ispune, one druge – ne…
Da li će Spartak dobiti i rusku frakciju navijača na tribinama?
- Nadam se da. U subotu ih je na prijateljskoj bilo puno. Najvažnije je da dolaze i što ih je više, biće nam svima lakše i bolje.
Da li ste uočili neki problem u našem fudbalu?
- Konkretno možemo da govorimo posle prvog dela sezone, ali osnovni je neizvesnost što nedelju dana uoči početka prvenstva ne znamo protiv koga ćemo da igramo! Prvi put se suočavam s takvom nejasnoćom…
Niste u mogućnost da razmišljate o protivnicima…
- Verovatno se sve moje kolege sa time suočavaju. Ali, dobro je što država nije toliko velika, relativno se brzo stiže i grada u grad…
Kad sednete u autobus u Subotici i krenete za Novi Pazar, videćete koliko je to…
- U Rusiji smo toliko vremena putovali autobusom do aerodroma ponekad. Kad sam bio u Tomsku, pet sati smo putovali do aerodroma u Novosibirsku a potom šest sati avionom do Havarovska… Zato je za mene Srbija jako, jako mala zemlja, ali – lepa!
Biće nam zadovoljstvo da ponovo dođete u Sportski žurnal kao trener koji je Spartak doveo odmah iza Zvezde i Partizana na tabeli…
- To bih voleo, ali, to će zavisiti više od fudbalera nego od mene. To nije slučaj samo u Srbiji… Fudbal je na žalost veliki biznis, znate kako se kaže: golovi vole novac. Koliko novca imate toliko i golova dajete, što više novca – više je golova. U principu ne mora uvek sve da bude u novcu, nekad i želja može da nadomesti novac.
Vidite li sebe jednog dana kao trenera Zenita, možda Spartaka iz Moskve kojeg ne volite?
- Sve je moguće, život je nepredvidiv i zato je lep. Kao pitomac Zenita, naravno da bih voleo da budem trener ekipe koja mi je tako puno dala u životu. Sada sam trener Spartaka i želim da razmišljam samo o njemu.
Puno ste postigli u fudbalu, koji uspeh smatrate najvažnijim?
- Najvažnijim i najvećim uspehom smatram to to što su navijači godinama skandirali moje ime…
Želimo vam puno sreće na novom poslu i da pobedite sve pa i Crvenu zvezdu u novoj sezoni.
- To bi bio veliki uspeh, a ja bih bio zadovoljan da ih tri-četiri puta dobro iznerviramo na utakmici – zaključio je kroz osmeh veliki Aleksandar Keržakov.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
