Душан Ристић - Психолог, тркач на дуге стазе

Свако је човек за себе или острво како би рекао велики писац Меша Селимовић, али Душан Ристић, 27 – годишњи рођени Новосађанин са искуством студирања на престижној Аризони и играња у Црвеној звезди, Астани из Казахстана, италијанској Бреши, руском Саратову, шпанској Фуенлабради, турском Галатасарају и однедавно Тенерифама је заиста можда не гламурозна, али необична прича свакако. Овај 213 цм високи центар још 2018. је дипломирао психологију и међу нашим врхунским кошаркашима је редак пример академског грађанина.

Да ли теоретска знања о тајнама људске души примењујете у државном тиму?

- Образовање ми значи, примењујем га на себи. И много ми помаже да могу да утичем на свој живот професионалног спортисте који је веома стресан. Састоји се од успона и падова, неопходно је контролисати емоције, одупрети се утицају бројних спољашњих фактора и концентрисати се на напредак.

Како Вам изгледа пут који сте прешли?

- Почео сам у Стару из Новог Сада, сада је то друголигашка екипа, са 13 година дошао сам у ФМП, фузијом са Црвеном звездом постао сам њен члан, али сам са 18 година отишао на студије у Америку. Вратио сам се у Црвену звезду 2018, наступали смо у Еврокупу, освојили АБА лигу, али нисам имао превелику минутажу и највише због тога сам инсистирао, без лоших емоција да одем тамо где ћу играти. Отишао сам у Астану да вратим пољуљано самопоуздање, докажем себи да могу да играм на горњем нивоу у ВТБ лиги, која никада није била јача него те сезоне. Тренер ми је био Емил Рајковић, сада је у ЦСКА, најзаслужнији је што сам напредовао и доказао да могу да играм на високом нивоу. Наредна станица била је Бреша, учесник Еврокупа, али појавио се Ковид 19. Прошао сам Саратов, заиграо у Фуенлабради и играма у њој после годину и по дана заслужио сам позив Галатасараја...Кажу да сам играо у Турској прошлу полусезону на одличном нивоу и кад је стигла понуда Тенерифа за вишегодишњи уговор нисам могао да је одбијем.

Зашто?

- У Шпанији се осећам најкомфорније, а Тенерифе су по организацији и квалитету тима равне евролигашима из доњег дома. У то нема никакве сумње. Уосталом, то је клуб одмах иза Реала, Барселоне и Басконије. Тренер је Ћус Видорета, не мењају много играча, труде се увек да задрже окосницу тима, видим ту себе као тркача на дуге стазе.

Конкуренција је чувени Грузин, Ђорђи Шермадини, он је први центар.

- Шермадини је најкориснији учесник АЦБ лиге прошле сезоне, заслужио је такав статус. Бићемо стубови Тенерифа у рекету, време ради за мене.

Нисте више тако млади?

- Центри сазревају касније, знам да је то клише, али заиста је тако.

Размишљате ли о Евролиги која је највиши ниво?

- Не сматрам да ако ниси у Евролиги ниси врхунски кошаркаш, али она јесте мој циљ, њоме се инспиришем и њој тежим. Евролига се издвојила по буџетима, клупској организацији и врхунским играчима.

Елитизам?

- Може се рећи, али има још клубова и играча на највишем нивоу који нису у Евролиги. Најновији пример је Улм, освајач Првенства Немачке, који је избацио два евролигаша, Албу и Бајерн, а потом у финалу савладао Бон. Са укупним скором 9:2. Да ли ћу се домоћи Евролиге зависи од много фактора, на пример да ли те тренер види у његовом систему, а треба имати и среће.

Размишљате ли о Црвеној звезди?

- У овом тренутку не јер сам потписао вишегодишњи уговор са Тенерифама. Међутим, ако се створе услови био бих срећан да се вратим, било би ми задовољство. У Звезди сам одрастао.

Репрезентација је без четворице стартера са Евробаскета 2022, Јокића, Мицића, Лучића и Калинића. Какав може бити домет Плавих на Мундобаскету?

- Сви кандидати за државни тим су стигли на припреме са великом мотивацијом. Ако у доброј атмосфери кликнемо као тим надоградићемо и квалитет игре.

Прошле године сте дебитовали на великим такмичењима на Евробаскету.

- Мени је много лепо у репрезентацији јер се такмичиш са најбољима и тако највише напредујеш. Веома сам захвалан селектору Светиславу Пешићу који ме је позвао за квалификације и потом уврстио у тим за Европско првенство. Шта год да се деси бићу задовољан, мени је задовољство и част што сам репрезентативац Србије. И увек ћу се одазвати позиву у државни тим.