Dušan Ristić - Psiholog, trkač na duge staze

Svako je čovek za sebe ili ostrvo kako bi rekao veliki pisac Meša Selimović, ali Dušan Ristić, 27 – godišnji rođeni Novosađanin sa iskustvom studiranja na prestižnoj Arizoni i igranja u Crvenoj zvezdi, Astani iz Kazahstana, italijanskoj Breši, ruskom Saratovu, španskoj Fuenlabradi, turskom Galatasaraju i odnedavno Tenerifama je zaista možda ne glamurozna, ali neobična priča svakako. Ovaj 213 cm visoki centar još 2018. je diplomirao psihologiju i među našim vrhunskim košarkašima je redak primer akademskog građanina.

Da li teoretska znanja o tajnama ljudske duši primenjujete u državnom timu?

- Obrazovanje mi znači, primenjujem ga na sebi. I mnogo mi pomaže da mogu da utičem na svoj život profesionalnog sportiste koji je veoma stresan. Sastoji se od uspona i padova, neophodno je kontrolisati emocije, odupreti se uticaju brojnih spoljašnjih faktora i koncentrisati se na napredak.

Kako Vam izgleda put koji ste prešli?

- Počeo sam u Staru iz Novog Sada, sada je to drugoligaška ekipa, sa 13 godina došao sam u FMP, fuzijom sa Crvenom zvezdom postao sam njen član, ali sam sa 18 godina otišao na studije u Ameriku. Vratio sam se u Crvenu zvezdu 2018, nastupali smo u Evrokupu, osvojili ABA ligu, ali nisam imao preveliku minutažu i najviše zbog toga sam insistirao, bez loših emocija da odem tamo gde ću igrati. Otišao sam u Astanu da vratim poljuljano samopouzdanje, dokažem sebi da mogu da igram na gornjem nivou u VTB ligi, koja nikada nije bila jača nego te sezone. Trener mi je bio Emil Rajković, sada je u CSKA, najzaslužniji je što sam napredovao i dokazao da mogu da igram na visokom nivou. Naredna stanica bila je Breša, učesnik Evrokupa, ali pojavio se Kovid 19. Prošao sam Saratov, zaigrao u Fuenlabradi i igrama u njoj posle godinu i po dana zaslužio sam poziv Galatasaraja...Kažu da sam igrao u Turskoj prošlu polusezonu na odličnom nivou i kad je stigla ponuda Tenerifa za višegodišnji ugovor nisam mogao da je odbijem.

Zašto?

- U Španiji se osećam najkomfornije, a Tenerife su po organizaciji i kvalitetu tima ravne evroligašima iz donjeg doma. U to nema nikakve sumnje. Uostalom, to je klub odmah iza Reala, Barselone i Baskonije. Trener je Ćus Vidoreta, ne menjaju mnogo igrača, trude se uvek da zadrže okosnicu tima, vidim tu sebe kao trkača na duge staze.

Konkurencija je čuveni Gruzin, Đorđi Šermadini, on je prvi centar.

- Šermadini je najkorisniji učesnik ACB lige prošle sezone, zaslužio je takav status. Bićemo stubovi Tenerifa u reketu, vreme radi za mene.

Niste više tako mladi?

- Centri sazrevaju kasnije, znam da je to kliše, ali zaista je tako.

Razmišljate li o Evroligi koja je najviši nivo?

- Ne smatram da ako nisi u Evroligi nisi vrhunski košarkaš, ali ona jeste moj cilj, njome se inspirišem i njoj težim. Evroliga se izdvojila po budžetima, klupskoj organizaciji i vrhunskim igračima.

Elitizam?

- Može se reći, ali ima još klubova i igrača na najvišem nivou koji nisu u Evroligi. Najnoviji primer je Ulm, osvajač Prvenstva Nemačke, koji je izbacio dva evroligaša, Albu i Bajern, a potom u finalu savladao Bon. Sa ukupnim skorom 9:2. Da li ću se domoći Evrolige zavisi od mnogo faktora, na primer da li te trener vidi u njegovom sistemu, a treba imati i sreće.

Razmišljate li o Crvenoj zvezdi?

- U ovom trenutku ne jer sam potpisao višegodišnji ugovor sa Tenerifama. Međutim, ako se stvore uslovi bio bih srećan da se vratim, bilo bi mi zadovoljstvo. U Zvezdi sam odrastao.

Reprezentacija je bez četvorice startera sa Evrobasketa 2022, Jokića, Micića, Lučića i Kalinića. Kakav može biti domet Plavih na Mundobasketu?

- Svi kandidati za državni tim su stigli na pripreme sa velikom motivacijom. Ako u dobroj atmosferi kliknemo kao tim nadogradićemo i kvalitet igre.

Prošle godine ste debitovali na velikim takmičenjima na Evrobasketu.

- Meni je mnogo lepo u reprezentaciji jer se takmičiš sa najboljima i tako najviše napreduješ. Veoma sam zahvalan selektoru Svetislavu Pešiću koji me je pozvao za kvalifikacije i potom uvrstio u tim za Evropsko prvenstvo. Šta god da se desi biću zadovoljan, meni je zadovoljstvo i čast što sam reprezentativac Srbije. I uvek ću se odazvati pozivu u državni tim.