Славко Перовић у фудбалским „књигама староставним” уписан је као најмлађи дебитант у историји српске елите (Обилић – Партизан, са 15 година и 10 дана), центарфор Црвене звезде с два трофеја (титула 2007, куп 2010) и голгетер у Турској (Маниса, Алања, Денизли, Истанбул) и Румунији (Динамо Букурешт), међутим, рођени Крагујевчанин није ту ставио тачку и играчку биографију брзопотезно је оплеменио функционерском – из врсног нападача израстао у успешног спортског директора. Доказ – матични Раднички 1923!
- Кажу: човек планира да му се Бог смеје. Многи ми нису веровали да ћу по 31. рођендану и „локдауну” у Румунији због короне да окончам каријеру: био сам најбољи стрелац Динама, звао ме је Клуж – тренер Попеску сумњао да ми Стеауа даје више новца?! Нисам имао на уму да будем функционер, али – позвали су ме из Радничког, Игор Конатар био је спона између клуба и града. Пролонгирали смо решење за неколико месеци, у међувремену - упознао сам како ствари функционишу и у јануару 2021. постигли смо договор – језди „мемоарском двораном” с натписом „фудбал” Славко Перовић.
Са дистанце од две и по године – прави потез?
- Јесте, иако нисам од оних „ништа не бих променио у животу”. Срећан сам, без обзира што је функционерски посао другачији – нећу да кажем да ми је теже него фудбалеру. Привилегован сам да радим оно што волим, е сад - притисак, стрес... то је оно на шта морамо да будемо спремни, у супротном – нисмо за ово.
Кад је неко млад, елоквентан и докаже се већ у старту – „лепе” му се функције?
- Пријатељима кажем у шали: вероватно сам човек с највише функција у српском фудбалу. Поносан сам: ниједна није плаћена - спортски директор Радничког, потпредседник ФС РЗС, члан ИО Заједнице Супер лиге, председник Комисије за омладински и базични фудбал и председник ФС Града Крагујевца. Није лако поготово кад је прелазни рок, дође период кад не знам кад и где сам заспао и пробудио се, али кад волиш фудбал ништа није тешко.
Раднички 1923 од 2016. функционише као спортско привредно друштво, са трочланом скупштином (Бранко Антић, Александар Зарић и Бранко Илић) директором (Игор Конатар) и спортским сектором (Славко Перовић, директор и Марко Димитријевић, секретар): јединствено за Србију?
- Градска управа сходно чињеници да је Раднички у једном периоду био у финансијским проблемима одлучила је да промени правни акт: тај начин пословања има бенефита и, с друге стране, отежавајућих околности кад је спортски сектор у питању - не можеш, на пример, да распишеш тендер где ћеш у карантин или, рецимо, за новог фудбалера! Успели смо да успоставимо баланс, клуб функционише на нивоу шест људи, чланови Скупштине нису само контролори, желе да направимо нешто за Раднички и Крагујевац. Генерални директор Конатар нам је стуб што се тиче финансија – привлачењем спонзора и личним улагањима допринео је да се приближимо и испарирамо богатијим клубовима. Што се тиче инфраструктуре, уредности плаћања и односа према играчима, ко дође у Раднички осећа се као фудбалер, што није увек био случај.
Прошлу сезону окончали сте на осмом месту. Успех?
- Нисам тип који се задовољава да у било чему буде осми! Пласман у плеј-оф, ипак, био је велики успех, сходно буџету и да смо тек другу годину у Супер лиги у континуитету.
У текућем прелазном року ангажовани су: десни бекови Поповић (Мачва) и Аџић (Спартак), везисти Ристић (Слобода Ужице), Симовић (Колубара), Грбовић (Раднички СМ), крила Бевис (Валета), Јован Митуљикић (Црвена звезда) и Глушчевић, центарфор Видаков (Војводина). Да ли сте задовољни?
- Видећемо: првенство је једино мерило. Трудили смо се да задржимо „костур”, на тај начин покажемо стабилност. У великој мери смо успели, иако нам је потребно још три, четири прелазна рока да испарирамо „првој петорци”, с формираним тимовима и базирању само на допуни. Много тога смо направили за две и по године, у односу на претходни период – васиона!
Планирате ли још појачања?
- Имамо простора за још два, три играча: ко долази мора одмах да донесе квалитет. С друге стране, можда нам оде Чоловић, било је понуда, договорили смо се да сачекамо најбољу. Рекао сам му: потребан си нам за почетак првенства – квалитетом и личношћу, донеси нам то и онда иди као господин и херој.
Од првотимаца с минутажом, напустили су вас Милуновић, Видосављевић, Евандро, Влајковић и Максимовић?
- Највећи минус: одлазак Видосављевића, једног од најзаслужнијих за плеј-оф. Уместо Влајковића – Поповић и Аџић, Евандра – Белис, Срнића – Ристић, Ивановића – Симовић, Милуновића – Видаков. У односу на екипу која је завршила сезону, подмладили смо је за 38 година!
Имате младе голмане: Лековић – 22, Младеновић – 21, Спасојевић – 19. Oпасно?
- У неку руку – може и да се назове тако. Прошлу сезону изгурали смо с тандемом Младеновић – Лековић, изузетно им верујем, нису новајлије у Супер лиги, поготово Лековић, ту је већ трећу годину.
Зато су у одбрани и вези стари вукови: Милан Митровић – 35, Слободан Симовић – 34, Милош Видовић – 33?
- Много значе екипи и екстремно младима: Миличићу, Томовићу, Јовановићу, Глушчевићу, Митуљикићу, такође и играчима без суперлигашког искуства, с могућношћу да надођу.
Пажњу „у вези” привлаче два имена: Јован Митуљикић и Француз Бевис?
- Бевис је показао одређени квалитет, прави домет видећемо у првенству. Митуљикић важи за екстремно талентованог, имао је тежи период – шест месеци у Младости ГАТ, први пут био одвојен од једнојајчаног близанца. Прихватили смо га као бисера с потребом да се бруси, уз поверење, љубав и помоћ.
Као врстан нападач компетентни сте да процените да ли Нигеријац Чинеду и Видаков могу да вам дарују потребну квоту голова?
- Чинеду и Видаков могу да буду добар тандем: први – тражи простор, други – јачи је у „боксу” и у игри леђима. За нападача је најгоре кад има притисак гола, очекујем, пре свега, да буду добри за тим: да ли ће да дају један или 21 – не зависи само од њих.
Резултати у припремном периоду: шест победа (Арсенал Тиват 2:1, Борац Бањалука 2:0, Слобода Ужице 1:0, Таково 2:0 и крушевачки Напредак 1:0 и 2:1) и два ремија (Сутјеска 1:1 и Балзан са Малте 1:1) наговештавају бољи пласман од прошлосезонског?
- Кад почне првенство – лопта другачије одскаче. Резултати пријају, међутим, никад нисам био уплашенији него после генералке у Крушевцу: победили смо 2:1, могло је да буде и другачије. Нисмо играли како је требало!
Напад на Европу, реално, или...?
- Фудбалери и струка никад од мене нису имали притисак Европе, нити ће! Једино – да у сваку утакмицу уђу без страха, на гол више, „високо” и да се надигравају. Моја парола: поштујемо сваког, не плашимо се никог. Имамо квалитет и менталитет за то, навијаче, такође. Став из прошле сезоне донео нам је плеј-оф, сад – још смо разноврснији, избалансиранији, тренер има континуитет рада. Имамо снове, 'ајде – из утакмице у утакмицу, да „гинемо” за клуб и град.
Црвена звезда доминира већ шест година, „петарда” против Фјорентине наговештава наставак, букмејкери лицитирају – ко ће од другог до петог места?
- Првих пет клубова имају неупоредиво веће буџете од остатка лиге, то постаје све израженије! Прижељкујемо изненађење, али... нема тога без приближавања висина буџета. Гледајући по томе: ТСЦ, Чукарички, Партизан и Војводина бориће се за позиције од два до пет. Неко ће, као Нови Пазар лане, да буде близу, међутим, можеш неког да победиш на једној утакмици, у континуитету – тешко. Разлика између петог и шестог у буџету не мери се у процентима, већ – пута толико?!
Суперлигашки жреб био је немилосрдан: гостовање Новом Пазару, Чукарички на „Чика Дачи”, ТСЦ на страни, Партизан код куће, с имењаком у Нишу, па са Војводином у Новом Саду. Недостаје Црвена звезда за констатацију – није могло теже?
- Видећемо од чега смо саткани: поседују ли играчи ниво квалитета, мотивације, страсти да размишљамо о неком вишем пласману. Искуствено, ни овима што играју Европу неће да буде лако на сваких три дана, стога – видећемо. Не желим да звучим препотентно, међутим, не бојим се никог!
ОТЕРАО БИХ СЛАВКА ПОСЛЕ ТРИ ДАНА!
Искључили смо диктафон, кад... спортски директор Крагујевчана пожелео је да дода:
- Сходно играчком карактеру и несташлуцима у омладинцима Обилића и Црвене звезде –фарбања косе, радовања као Роби Фаулер... да имам једног Славка Перовића у екипи отерао бих га после три дана! Све оно, чак и мање од тога, што сам радио – ужасно ме нервира. Не знам како су ме трпели, вероватно сам био битан, ја – не бих.
ЈОКСИМОВИЋ СВЕТЛА ТАЧКА
Реткост за спортске директоре, нарочито тек у фотељи: истрајавање на поверењу тренеру. Дејан Јоксимовић – један од неколико стручњака с пуним прошлосезонским стажом у Супер лиги?
- Најпозитивнија ствар из прошле сезоне, чак и испред пласмана у плеј-оф! Јоксимовић је
светла тачка Радничког и будућност српског фудбала. Стручни штаб смо, иначе, појачали с професором Радаковићем и помоћним тренером Гораном Вуковићем, унапредиће нас у сваком смислу.
САН МИЛИВОЈЕВИЋ И КОСТИЋ У РАДНИЧКОМ
Кад ће Лука Миливојевић и Филип Костић да вам се придруже у руковођењу клубом из родног града?
- Е, то је мој сан... Миливојевић и Костић су, по мени, два највећа фудбалска имена из Крагујевца, сад су из даљине део клуба – дођу, кад могу, на утакмицу. Костић је благо Радничког – профитирали смо и кад је отишао у Јувентус, с Миливојевићем сам у свакодневном контакту – помаже и идејама.
АКО ЈЕ НЕКО ДОБИО НОВАЦ ЗА 100 ГОДИНА – НЕКА ЈАВИ
Раднички (од 1923. до 1929. Млади Радник) у септембру слави 100 година, отуд – касу ће да напуни новац из УЕФА?
- Велика заблуда! Ако је неко добио новац, молим вас – нека јави, питали смо ФСС, слали дописе ФИФА и УЕФА - сви су нам рекли да је то неистина.
Планирате прославу?
- Нисмо имали среће: против Спартака, кад је требало да дође 2.000 малишана из крагујевачких школа и да им поделимо мајице и качкете, на западу развијемо 100 година Радничког... олуја је погодила Крагујевац! За 6. мај, дан града, организовали смо омладински турнир уз учешће 32 клуба с простора бивше СФРЈ, кад... трагедија и тродневна жалост!
ИЗДВОЈЕНО
- Расписан је тендер за нов стадион, капацитета 19.960 места,. До краја полусезоне – на „Чика Дачи”, на пролеће – у Трнави. Дотле, уз помоћ ФСС изградићемо тамо трибине. Држава Србија много улаже у фудбал, побољшамо ли инфраструктуру – престижемо, рецимо, Мађарску.
- Црвени ђаволи Раднички чине великим! Не Славко Перовић, било који други играч, већ традиција и навијачи. Велике су локалпатриоте, људи у Крагујевцу ујутро по кафићима не причају о Партизану, Звезди, репрезентацији, већ – Радничком.
- Пуно ми је срце што је ЖФК Раднички у Првој лиги, такође, што смо подигли школу – омладинци и кадети су у елити, пионири, такође, добри.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.