ГОСТ ЖУРНАЛА - Славко Перовић: Нисам тип који се задовољава да буде осми

Славко Перовић у фудбалским „књигама староставним” уписан је као најмлађи дебитант у историји српске елите (Обилић – Партизан, са 15 година и 10 дана), центарфор Црвене звезде с два трофеја (титула 2007, куп 2010) и голгетер у Турској (Маниса, Алања, Денизли, Истанбул) и Румунији (Динамо Букурешт), међутим, рођени Крагујевчанин није ту ставио тачку и играчку биографију брзопотезно је оплеменио функционерском – из врсног нападача израстао у успешног спортског директора. Доказ – матични Раднички 1923!

- Кажу: човек планира да му се Бог смеје. Многи ми нису веровали да ћу по 31. рођендану и „локдауну” у Румунији због короне да окончам каријеру: био сам најбољи стрелац Динама, звао ме је Клуж – тренер Попеску сумњао да ми Стеауа даје више новца?! Нисам имао на уму да будем функционер, али – позвали су ме из Радничког, Игор Конатар био је спона између клуба и града. Пролонгирали смо решење за неколико месеци, у међувремену - упознао сам како ствари функционишу и у јануару 2021. постигли смо договор – језди „мемоарском двораном” с натписом „фудбал” Славко Перовић.

Са дистанце од две и по године – прави потез?

- Јесте, иако нисам од оних „ништа не бих променио у животу”. Срећан сам, без обзира што је функционерски посао другачији – нећу да кажем да ми је теже него фудбалеру. Привилегован сам да радим оно што волим, е сад - притисак, стрес... то је оно на шта морамо да будемо спремни, у супротном – нисмо за ово.

Кад је неко млад, елоквентан и докаже се већ у старту – „лепе” му се функције?

- Пријатељима кажем у шали: вероватно сам човек с највише функција у српском фудбалу. Поносан сам: ниједна није плаћена - спортски директор Радничког, потпредседник ФС РЗС, члан ИО Заједнице Супер лиге, председник Комисије за омладински и базични фудбал и председник ФС Града Крагујевца. Није лако поготово кад је прелазни рок, дође период кад не знам кад и где сам заспао и пробудио се, али кад волиш фудбал ништа није тешко.

Раднички 1923 од 2016. функционише као спортско привредно друштво, са трочланом скупштином (Бранко Антић, Александар Зарић и Бранко Илић) директором (Игор Конатар) и спортским сектором (Славко Перовић, директор и Марко Димитријевић, секретар): јединствено за Србију?

- Градска управа сходно чињеници да је Раднички у једном периоду био у финансијским проблемима одлучила је да промени правни акт: тај начин пословања има бенефита и, с друге стране, отежавајућих околности кад је спортски сектор у питању - не можеш, на пример, да распишеш тендер где ћеш у карантин или, рецимо, за новог фудбалера! Успели смо да успоставимо баланс, клуб функционише на нивоу шест људи, чланови Скупштине нису само контролори, желе да направимо нешто за Раднички и Крагујевац. Генерални директор Конатар нам је стуб што се тиче финансија – привлачењем спонзора и личним улагањима допринео је да се приближимо и испарирамо богатијим клубовима. Што се тиче инфраструктуре, уредности плаћања и односа према играчима, ко дође у Раднички осећа се као фудбалер, што није увек био случај.

Прошлу сезону окончали сте на осмом месту. Успех?

- Нисам тип који се задовољава да у било чему буде осми! Пласман у плеј-оф, ипак, био је велики успех, сходно буџету и да смо тек другу годину у Супер лиги у континуитету.

У текућем прелазном року ангажовани су: десни бекови Поповић (Мачва) и Аџић (Спартак), везисти Ристић (Слобода Ужице), Симовић (Колубара), Грбовић (Раднички СМ), крила Бевис (Валета), Јован Митуљикић (Црвена звезда) и Глушчевић, центарфор Видаков (Војводина). Да ли сте задовољни?

- Видећемо: првенство је једино мерило. Трудили смо се да задржимо „костур”, на тај начин покажемо стабилност. У великој мери смо успели, иако нам је потребно још три, четири прелазна рока да испарирамо „првој петорци”, с формираним тимовима и базирању само на допуни. Много тога смо направили за две и по године, у односу на претходни период – васиона!

Планирате ли још појачања?

- Имамо простора за још два, три играча: ко долази мора одмах да донесе квалитет. С друге стране, можда нам оде Чоловић, било је понуда, договорили смо се да сачекамо најбољу. Рекао сам му: потребан си нам за почетак првенства – квалитетом и личношћу, донеси нам то и онда иди као господин и херој.

Од првотимаца с минутажом, напустили су вас Милуновић, Видосављевић, Евандро, Влајковић и Максимовић?

- Највећи минус: одлазак Видосављевића, једног од најзаслужнијих за плеј-оф. Уместо Влајковића – Поповић и Аџић, Евандра – Белис, Срнића – Ристић, Ивановића – Симовић, Милуновића – Видаков. У односу на екипу која је завршила сезону, подмладили смо је за 38 година!

Имате младе голмане: Лековић – 22, Младеновић – 21, Спасојевић – 19. Oпасно?

- У неку руку – може и да се назове тако. Прошлу сезону изгурали смо с тандемом Младеновић – Лековић, изузетно им верујем, нису новајлије у Супер лиги, поготово Лековић, ту је већ трећу годину.

Зато су у одбрани и вези стари вукови: Милан Митровић – 35, Слободан Симовић – 34, Милош Видовић – 33?

- Много значе екипи и екстремно младима: Миличићу, Томовићу, Јовановићу, Глушчевићу, Митуљикићу, такође и играчима без суперлигашког искуства, с могућношћу да надођу.

Пажњу „у вези” привлаче два имена: Јован Митуљикић и Француз Бевис?

- Бевис је показао одређени квалитет, прави домет видећемо у првенству. Митуљикић важи за екстремно талентованог, имао је тежи период – шест месеци у Младости ГАТ, први пут био одвојен од једнојајчаног близанца. Прихватили смо га као бисера с потребом да се бруси, уз поверење, љубав и помоћ.

Као врстан нападач компетентни сте да процените да ли Нигеријац Чинеду и Видаков могу да вам дарују потребну квоту голова?

- Чинеду и Видаков могу да буду добар тандем: први – тражи простор, други – јачи је у „боксу” и у игри леђима. За нападача је најгоре кад има притисак гола, очекујем, пре свега, да буду добри за тим: да ли ће да дају један или 21 – не зависи само од њих.

Резултати у припремном периоду: шест победа (Арсенал Тиват 2:1, Борац Бањалука 2:0, Слобода Ужице 1:0, Таково 2:0 и крушевачки Напредак 1:0 и 2:1) и два ремија (Сутјеска 1:1 и Балзан са Малте 1:1) наговештавају бољи пласман од прошлосезонског?

- Кад почне првенство – лопта другачије одскаче. Резултати пријају, међутим, никад нисам био уплашенији него после генералке у Крушевцу: победили смо 2:1, могло је да буде и другачије. Нисмо играли како је требало!

Напад на Европу, реално, или...?

- Фудбалери и струка никад од мене нису имали притисак Европе, нити ће! Једино – да у сваку утакмицу уђу без страха, на гол више, „високо” и да се надигравају. Моја парола: поштујемо сваког, не плашимо се никог. Имамо квалитет и менталитет за то, навијаче, такође. Став из прошле сезоне донео нам је плеј-оф, сад – још смо разноврснији, избалансиранији, тренер има континуитет рада. Имамо снове, 'ајде – из утакмице у утакмицу, да „гинемо” за клуб и град.

Црвена звезда доминира већ шест година, „петарда” против Фјорентине наговештава наставак, букмејкери лицитирају – ко ће од другог до петог места?

- Првих пет клубова имају неупоредиво веће буџете од остатка лиге, то постаје све израженије! Прижељкујемо изненађење, али... нема тога без приближавања висина буџета. Гледајући по томе: ТСЦ, Чукарички, Партизан и Војводина бориће се за позиције од два до пет. Неко ће, као Нови Пазар лане, да буде близу, међутим, можеш неког да победиш на једној утакмици, у континуитету – тешко. Разлика између петог и шестог у буџету не мери се у процентима, већ – пута толико?!

Суперлигашки жреб био је немилосрдан: гостовање Новом Пазару, Чукарички на „Чика Дачи”, ТСЦ на страни, Партизан код куће, с имењаком у Нишу, па са Војводином у Новом Саду. Недостаје Црвена звезда за констатацију – није могло теже?

- Видећемо од чега смо саткани: поседују ли играчи ниво квалитета, мотивације, страсти да размишљамо о неком вишем пласману. Искуствено, ни овима што играју Европу неће да буде лако на сваких три дана, стога – видећемо. Не желим да звучим препотентно, међутим, не бојим се никог!