GOST ŽURNALA - Slavko Perović: Nisam tip koji se zadovoljava da bude osmi

Slavko Perović u fudbalskim „knjigama starostavnim” upisan je kao najmlađi debitant u istoriji srpske elite (Obilić – Partizan, sa 15 godina i 10 dana), centarfor Crvene zvezde s dva trofeja (titula 2007, kup 2010) i golgeter u Turskoj (Manisa, Alanja, Denizli, Istanbul) i Rumuniji (Dinamo Bukurešt), međutim, rođeni Kragujevčanin nije tu stavio tačku i igračku biografiju brzopotezno je oplemenio funkcionerskom – iz vrsnog napadača izrastao u uspešnog sportskog direktora. Dokaz – matični Radnički 1923!

- Kažu: čovek planira da mu se Bog smeje. Mnogi mi nisu verovali da ću po 31. rođendanu i „lokdaunu” u Rumuniji zbog korone da okončam karijeru: bio sam najbolji strelac Dinama, zvao me je Kluž – trener Popesku sumnjao da mi Steaua daje više novca?! Nisam imao na umu da budem funkcioner, ali – pozvali su me iz Radničkog, Igor Konatar bio je spona između kluba i grada. Prolongirali smo rešenje za nekoliko meseci, u međuvremenu - upoznao sam kako stvari funkcionišu i u januaru 2021. postigli smo dogovor – jezdi „memoarskom dvoranom” s natpisom „fudbal” Slavko Perović.

Sa distance od dve i po godine – pravi potez?

- Jeste, iako nisam od onih „ništa ne bih promenio u životu”. Srećan sam, bez obzira što je funkcionerski posao drugačiji – neću da kažem da mi je teže nego fudbaleru. Privilegovan sam da radim ono što volim, e sad - pritisak, stres... to je ono na šta moramo da budemo spremni, u suprotnom – nismo za ovo.

Kad je neko mlad, elokventan i dokaže se već u startu – „lepe” mu se funkcije?

- Prijateljima kažem u šali: verovatno sam čovek s najviše funkcija u srpskom fudbalu. Ponosan sam: nijedna nije plaćena - sportski direktor Radničkog, potpredsednik FS RZS, član IO Zajednice Super lige, predsednik Komisije za omladinski i bazični fudbal i predsednik FS Grada Kragujevca. Nije lako pogotovo kad je prelazni rok, dođe period kad ne znam kad i gde sam zaspao i probudio se, ali kad voliš fudbal ništa nije teško.

Radnički 1923 od 2016. funkcioniše kao sportsko privredno društvo, sa tročlanom skupštinom (Branko Antić, Aleksandar Zarić i Branko Ilić) direktorom (Igor Konatar) i sportskim sektorom (Slavko Perović, direktor i Marko Dimitrijević, sekretar): jedinstveno za Srbiju?

- Gradska uprava shodno činjenici da je Radnički u jednom periodu bio u finansijskim problemima odlučila je da promeni pravni akt: taj način poslovanja ima benefita i, s druge strane, otežavajućih okolnosti kad je sportski sektor u pitanju - ne možeš, na primer, da raspišeš tender gde ćeš u karantin ili, recimo, za novog fudbalera! Uspeli smo da uspostavimo balans, klub funkcioniše na nivou šest ljudi, članovi Skupštine nisu samo kontrolori, žele da napravimo nešto za Radnički i Kragujevac. Generalni direktor Konatar nam je stub što se tiče finansija – privlačenjem sponzora i ličnim ulaganjima doprineo je da se približimo i ispariramo bogatijim klubovima. Što se tiče infrastrukture, urednosti plaćanja i odnosa prema igračima, ko dođe u Radnički oseća se kao fudbaler, što nije uvek bio slučaj.

Prošlu sezonu okončali ste na osmom mestu. Uspeh?

- Nisam tip koji se zadovoljava da u bilo čemu bude osmi! Plasman u plej-of, ipak, bio je veliki uspeh, shodno budžetu i da smo tek drugu godinu u Super ligi u kontinuitetu.

U tekućem prelaznom roku angažovani su: desni bekovi Popović (Mačva) i Adžić (Spartak), vezisti Ristić (Sloboda Užice), Simović (Kolubara), Grbović (Radnički SM), krila Bevis (Valeta), Jovan Mituljikić (Crvena zvezda) i Gluščević, centarfor Vidakov (Vojvodina). Da li ste zadovoljni?

- Videćemo: prvenstvo je jedino merilo. Trudili smo se da zadržimo „kostur”, na taj način pokažemo stabilnost. U velikoj meri smo uspeli, iako nam je potrebno još tri, četiri prelazna roka da ispariramo „prvoj petorci”, s formiranim timovima i baziranju samo na dopuni. Mnogo toga smo napravili za dve i po godine, u odnosu na prethodni period – vasiona!

Planirate li još pojačanja?

- Imamo prostora za još dva, tri igrača: ko dolazi mora odmah da donese kvalitet. S druge strane, možda nam ode Čolović, bilo je ponuda, dogovorili smo se da sačekamo najbolju. Rekao sam mu: potreban si nam za početak prvenstva – kvalitetom i ličnošću, donesi nam to i onda idi kao gospodin i heroj.

Od prvotimaca s minutažom, napustili su vas Milunović, Vidosavljević, Evandro, Vlajković i Maksimović?

- Najveći minus: odlazak Vidosavljevića, jednog od najzaslužnijih za plej-of. Umesto Vlajkovića – Popović i Adžić, Evandra – Belis, Srnića – Ristić, Ivanovića – Simović, Milunovića – Vidakov. U odnosu na ekipu koja je završila sezonu, podmladili smo je za 38 godina!

Imate mlade golmane: Leković – 22, Mladenović – 21, Spasojević – 19. Opasno?

- U neku ruku – može i da se nazove tako. Prošlu sezonu izgurali smo s tandemom Mladenović – Leković, izuzetno im verujem, nisu novajlije u Super ligi, pogotovo Leković, tu je već treću godinu.

Zato su u odbrani i vezi stari vukovi: Milan Mitrović – 35, Slobodan Simović – 34, Miloš Vidović – 33?

- Mnogo znače ekipi i ekstremno mladima: Miličiću, Tomoviću, Jovanoviću, Gluščeviću, Mituljikiću, takođe i igračima bez superligaškog iskustva, s mogućnošću da nadođu.

Pažnju „u vezi” privlače dva imena: Jovan Mituljikić i Francuz Bevis?

- Bevis je pokazao određeni kvalitet, pravi domet videćemo u prvenstvu. Mituljikić važi za ekstremno talentovanog, imao je teži period – šest meseci u Mladosti GAT, prvi put bio odvojen od jednojajčanog blizanca. Prihvatili smo ga kao bisera s potrebom da se brusi, uz poverenje, ljubav i pomoć.

Kao vrstan napadač kompetentni ste da procenite da li Nigerijac Činedu i Vidakov mogu da vam daruju potrebnu kvotu golova?

- Činedu i Vidakov mogu da budu dobar tandem: prvi – traži prostor, drugi – jači je u „boksu” i u igri leđima. Za napadača je najgore kad ima pritisak gola, očekujem, pre svega, da budu dobri za tim: da li će da daju jedan ili 21 – ne zavisi samo od njih.

Rezultati u pripremnom periodu: šest pobeda (Arsenal Tivat 2:1, Borac Banjaluka 2:0, Sloboda Užice 1:0, Takovo 2:0 i kruševački Napredak 1:0 i 2:1) i dva remija (Sutjeska 1:1 i Balzan sa Malte 1:1) nagoveštavaju bolji plasman od prošlosezonskog?

- Kad počne prvenstvo – lopta drugačije odskače. Rezultati prijaju, međutim, nikad nisam bio uplašeniji nego posle generalke u Kruševcu: pobedili smo 2:1, moglo je da bude i drugačije. Nismo igrali kako je trebalo!

Napad na Evropu, realno, ili...?

- Fudbaleri i struka nikad od mene nisu imali pritisak Evrope, niti će! Jedino – da u svaku utakmicu uđu bez straha, na gol više, „visoko” i da se nadigravaju. Moja parola: poštujemo svakog, ne plašimo se nikog. Imamo kvalitet i mentalitet za to, navijače, takođe. Stav iz prošle sezone doneo nam je plej-of, sad – još smo raznovrsniji, izbalansiraniji, trener ima kontinuitet rada. Imamo snove, 'ajde – iz utakmice u utakmicu, da „ginemo” za klub i grad.

Crvena zvezda dominira već šest godina, „petarda” protiv Fjorentine nagoveštava nastavak, bukmejkeri licitiraju – ko će od drugog do petog mesta?

- Prvih pet klubova imaju neuporedivo veće budžete od ostatka lige, to postaje sve izraženije! Priželjkujemo iznenađenje, ali... nema toga bez približavanja visina budžeta. Gledajući po tome: TSC, Čukarički, Partizan i Vojvodina boriće se za pozicije od dva do pet. Neko će, kao Novi Pazar lane, da bude blizu, međutim, možeš nekog da pobediš na jednoj utakmici, u kontinuitetu – teško. Razlika između petog i šestog u budžetu ne meri se u procentima, već – puta toliko?!

Superligaški žreb bio je nemilosrdan: gostovanje Novom Pazaru, Čukarički na „Čika Dači”, TSC na strani, Partizan kod kuće, s imenjakom u Nišu, pa sa Vojvodinom u Novom Sadu. Nedostaje Crvena zvezda za konstataciju – nije moglo teže?

- Videćemo od čega smo satkani: poseduju li igrači nivo kvaliteta, motivacije, strasti da razmišljamo o nekom višem plasmanu. Iskustveno, ni ovima što igraju Evropu neće da bude lako na svakih tri dana, stoga – videćemo. Ne želim da zvučim prepotentno, međutim, ne bojim se nikog!