Дебео аргумент имали су сви који воле Нови Пазар што су се прибојавали старта сезоне. И поред тога што је предност домаћег терена постојала јасно је да то и није нека привилегија кад имате ситуацију да због казне трибине зврје празне, па још је и тим тек у настајању. Зато коначних 2:0 против Радничког 1923 није победа, већ победа!
Драган Аничић је да не може вештије сакрио од колеге Јоксимовића све добре стране и мане екипе коју му је супротставио. Не постоји ништа важније од освојених бодова, а ако би тражили утисак који је обележио утакмицу онда би то без икакве ограде било „уједање“ за сваку лопту и на сваком делу терена од стране скоро свих играча у плаво – белим дресовима.
Појединци су се издвојили, попут главног протагонисте победе Николе Караклајића, неуморног и конкретног Адешине Адетунђија Разака, стуба одбране голмана Николе Мирковића, а има их још.
Наметнуо се и закључак, можда и пребрз, да овај тим зависно од тока утакмице увек може да избаци нека нова имена у главним улогама. Доћи ће и мечеви у којима ће укупна слика бити мутнија од виђене у дуелу са Крагујевчанима, али уколико приступ буде исти или сличан та жеља и изгарање просто терају на помисао да се чврсто верује како су ови момци у стању да таквим начином надокнаде све оно што им недостаје, а тога и те како има.
Са Сумом, Сисеом, Јовановићем и вероватно још неколицином нових играча у наредних месец и по дана игра би могла да се обоји још свежијим тоновима. Наравно, све су то претпоставке од којих је много важнија посвећеност Драгана Аничића и његовог стручног штаба да замишљену идеју спроведу у дело. Ако су у томе успели у недељу не постоји ни најмањи разлог за сумњу да могу и убудуће. Тренер Новог Пазара бежи само од једне ствари – еуфорије.
- Не постоји потреба за њом – јасан је Аничић.
- Било је добрих тренутака, као и оних кад нисмо најбоље стајали на терену. Очигледно је да има много простора за напредак. Могу да будем задовољан агресивношћу и жељом коју су испољили сви играчи. Проток лопте мора да нам буде бржи, потребно нам је више понављања и придодавања у завршницама акција. Јако је битно кад се стартује са три бода на домаћем терену, с тим да већ од уторка ова победа уступа место припремама за следећу утакмицу – хладне главе рече од пљуска покисли Аничић.
Не треба бити много паметан да би се извео закључак како бољи начин за дебитантски наступ у новом клубу не постоји од оног којим је Никола Караклајић сам себе частио.
Играч који је међу Новопазарце стигао из грчког друголигаша Панахаикија на терену се појавио у 65. минуту, да би само три минута касније голом трасирао пут који његов тим води до победе и онда све то зачинио у четвртом минуту надокнаде идеално проигравши Марка Обрадовића за потврду тријумфа. И поменути фудбалер, коме је Нови Пазар 12. клуб у каријери, не таји да успешнији деби није имао.
- Јесте, најбољи је и најлепши. Криво ми је што није било навијача, али издржаћемо још ту једну утакмицу. Кад се они врате бићемо још бољи.
О два детаља која су закључала утакмицу, а у којима је водио главну реч, говори не наглашавајући сопствени удео.
- Кад су прекиди увек гледам да станем тамо где би лопта могла да се одбије. Некад предвидим место, некад не. Код гола видео сам гужву, потом и имао срећу да лопта дође до мене. Било је довољно простора и времена да погледам и погодим. Кад је реч о асистенцији, лопту сам прихватио на центру терена и одмах уочио једног противничког играча испред мене, па је прво што сам помислио било да идем до краја... још сам био свеже за тако нешто, а онда сам уочио саиграча са једне стране, а Обрадовића с друге и у тренутку променио одлуку и одиграо за добро отвореног саиграча.
Било би баш надмено после само једне победе и помислити да овај тим нема шта не може. Угао гледања свих који безгранично воле Нови Пазар сигурно је другачији, што је и разумљиво. Просечан навијач размишља по принципу – кад је овако било сад, шта ће тек да буде кад дође Сума! Караклајић је после свега и даље чврсто на земљи.
- Са екипом сам заједно непуних недељу дана, па иако многе момке нисам ни познавао кроз тренинге сам видео да имамо тимски и индивидуални квалитет. Какви ћемо бити са Сумом, то не знам. Памтим га као врсног играча Партизана, на основу тога хоћу да верујем да ћемо бити још бољи – рече човек одлуке у мечу са Крагујевчанима, Никола Караклајић.
НАЈБОЉИ ПЕРИОД У ВОЖДОВЦУ
Интересантно је да је Караклајићу ово била прва домаћа суперлигашка утакмица после шест година колико је прошло од када је бранио боје Јавора.
Потекао је у генерацији Црвене звезде чији предводник је био златни дечко нашег фудбала Немања Максимовић, а припадали су јој и Вељко Симић, Михаило Ристић и Филип Јанковић.
За лично најбољи играчки период проведен у Србији издваја онај док је носио дрес Вождовца код тренера Ненада Лалатовића, потом и Зорана Милинковића.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
