После дуго времена ватерполо репрезентација Србије нашла се у завршници и борби за медаље на Светском првенству. Многи су Делфине гледали са великом дозом потцењивања, јер се тим Србије у Фукуоки појавио са седам дебитаната на планетарној смотри, а такође је и селектор Урош Стевановић први пут водио екипу на сениорском Светском првенству.
Шеф струке Делфина је у разговору за „Спортски журнал” говорио и искушењима екипе пре Фукуоке, као и за време шампионата планете.
Стевановић је на почетку припрема у Крагујевцу био лишен великог броја играча због завршног турнира Лиге шампиона у Београду
- Ни на једном такмичењу у 2023. нисмо били комплетни, а ово лето смо први пут имали 22 дана за заједничке тренинге плус квалификације за Европско првенство и Светски куп, које смо искористили за припреме за шампионат планете. Премало у сваком смислу за екипу која се тек формира - рекао је селектор Делфина.
Србија је на Светском купу у Лос Анђелесу изгледала прилично лоше и доживела неочекиван и непријатан пораз од Румуније, али то је саставни део формирања једног новог тима тврди Стевановић.
- Није било потребе за никаквим психолошким подизањем. Светски куп је била прва озбиљнија провера пред Светско првенство, потребно нам је време за тренинг и утакмице. Биће још успона и падова, победа и неочекиваних пораза, то су неминовне ствари у процесу стварања играча, тима и саме игре. Млађи ватерполисти морају да добију шансу и да се њихове грешке истрпе - каже српски стручњак ВСС.
Наша репрезентација је током читавог турнира показивала осцилације, а највећа је била на мечу са Црном Гором, на којем је Србија направила велики преокрет и поразила Ајкуле.
- Исте ствари су нам се дешавале и раније, рецимо на Светском купу са Грчком и Шпанијом, као и у првом колу у Фукуоки против Фурије. Превелике осцилације у игри, нормалне за нови тим, где се играчи навикавају на нове улоге, на нове задатке и где још нисмо у потпуности веровали у своје могућности. Сигурно са победама, цео тај процес се убрзава, а ми смо још далеко од нашег максимума - наводи селектор.
Деловало је да је овај тим потонуо после лоших резултата, али је после победа над Црном Гором, Јапаном и Италијом самопоуздање оправдано скочило, док Стевановић уверава да су га играчи одувек имали.
- Они су га увек и имали, само је било пољуљано због свега што их је пратило у последњих годину дана. Имали су огромну жељу и мотив да покажу свима да претходни резултати нису право мерило нашег квалитета, па смо се у утакмици са Италијом толико испразнили емотивно и физички да нисмо успели да се опоравимо до полуфинала и утакмице са Грчком, где смо одиграли најгору утакмицу у овој години, али и то је искуство које смо морали да прођемо и да платимо - истиче Стевановић
Пред Србијом је процес уигравања, а у јануару је прво велико искушење, Европско првенство у Нетању, али је најважније ипак, да се пласирају на Олимпијске игре.
- Главни циљ је да обезбедимо визу за Париз. Колико је тешко, довољно говори податак да су са овог Светског првенства учешће изборили само финалисти и тиме је још већа жал за нашом најслабијом утакмицом у полуфиналу са Грчком. Имамо још два такмичења за пласман на Игре, прво је Европско првенство у јануару, где се вади само једна виза. Имамо знатно тежи пут због пласмана на прошлогодишњем континенталном шампионату у Сплиту, где смо заузели девето места. Систем такмичења се променио и налазимо се у доње две групе, у којима играју екипе од деветог до 16. места и морамо преко осмине финала. Тамо нас чекају тимови из горње две групе и то могу да буду Црна Гора, Француска, Хрватска и тако даље. У случају победе, играмо четвртфинала са првопласираним, најбољим екипама у том тренутку, а то довољно говори о тежини пута до те једне визе за Париз. Последња Шанса је Светско првенство у фебруару у Дохи, где смо изборили место захваљујући пласману у полуфинале у Фукуоки, и то довољно говори колико је велики резултат на недавно завршеном планетарном шампионату, јер би било изузетно тешко отићи у Катар преко Европског првенства - закључио је Стевановић.
Навикло се да се с великих такмичења Србија враћа с медаљом, међутим, дошло је време за смену генерација.
У овом тренутку целокупна спортска јавност мора да буде стрпљива и пружи подршку овој екипи у настајању. Ко зна, можда ће већ у Паризу да се слуша химна Србије, ако Стевановић, Никола Јакшић, Страхиња Рашовић покажу да су сумње у њих биле неоправдане и покажу да је успех из Фукуоке био само корак ка медљи на Олимпијским играма.
ОВО НИЈЕ НАШ МАКСИМУМ
Урош Стевановић је успео да доведе Србију до завршнице и борбе за медаље, али, такође уверава да је игра нашег националног тима далеко од максимума.
- Као екипа смо напредовали, али, као што сам рекао, далеко смо од максимума. Мало је времена 22 дана за припреме које би довеле до већег помака, зато је битно да свако следеће окупљање максимално искористимо, као и до сада.
НЕ ЗАДОВОЉАВАМО СЕ РЕЗУЛТАТОМ
Репрезентативци су и пре, а и после Светског првенства у Фукоки, нагласили да је у култури нашег националног тима да се иде на медаљу, па је и разумљиво што Урош Стевановић наглашава да се неће задовољити пласманом из Јапана.
- Никако се не задовољавамо с овим резултатом, већ нам је ово само подстрек за даљи рад. Наш главни циљ је да се квалификујемо на Олимпијске игре и то можемо да остваримо само на начин да наставимо да радимо још више, јаче и боље.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
