Вукић – најбољи фудбалер у ТОП 50 тенисера

Александар Вукић, момак са наших простора, рођен у Аустралији, коме су родитељи избегли из Сарајева почетком рата, имао је занимљиву судбину.

Од доласка породице у Аустралију, преко повреде које су могле заувек да га одвоје од терена, до позивнице „срећног губтника” на турниру, до уласка у првих педесет тенисера света.

– Рођен сам у Сиднеју, али је моја породица побегла из Сарајева кад је почео рат. Тад су сви мушкарци морали да се пријаве у војску, а мој отац Радоје није хтео да настрада. Мама Љиљана и старији брат Владимир су могли да напусте Сарајево што су и урадили. Међутим, тата је морао да пронађе начин и успео је да искористи прилику да се уклопи у једну породицу и заједно са њом оде авионом.

Уследио је одлазак у Црну Гору, чекала се виза за Аустралију…

– Родитељи су стигли у Сиднеј са само хиљаду долара у џепу. Тад им је било изузетно тешко да пронађу посао, времена су била другачија, а сад обоје су компјутерски инжењери.

Овај момак је рођен 1996. године, старији брат је био залуђен тенисом, па је често на тренинге водио Александра.

– Мој задатак је био да скупљам лоптице. Тренирао сам тада два спорта, тенис и фудбал и тако је било до тринаесте године, а онда сам морао да изаберем нешто. Одлучио сам се за тенис.

Уследио је одлазак у Шпанију са седамнаест година где није имао много успеха, али је поново добио шансу као срећни губитник. На једном турниру га је видео Бред Денсер и све је кренуло узлазном путањом, али не довољном која би гарантовала успех.

Вукић је у понедељак дебитовати првих 50 на АТП листи. Тај успех донео му је пласман у осмину финала у Торонту, и то после победа над Ћорићем, а потом и Кордом.