Тренер му је отац Горан, Крушевљанин који је пре 25 лета отишао у Холандију. Воутер је био репрезентативац те земље и боксовао за тамошњу селекцију у сениорској и јуниорској конкуренцији, а пет пута био је најбољи у држави.
На СП за младе освојио је два пета места. Пре неколико дана добио је српски пасош. Пресрећан је због те чињенице, мада не говори српски, па је разговор текао уз помоћ преводиоца.
– Мој отац је један од тренера у холандској репрезентацији. Међутим, осећам се лепо у Србији. Допадају ми се људи, који су гостољубиви и пуно топлији него код нас на западу – рекао је Ђокић.
Да ли ћете боксовати за нашу репрезентацију?
– Наравно, ако ме селектор позове. Поднео сам захтев АИБА да ми дозволи да се борим за Србију и надам се да ће се то догодити у августу, јер тада ће истећи две године од кад сам престао да браним боје Холандије, због намере да боксујем за Србију.
Какав је, по вама, српски бокс?
– Сматрам да је квалитетнији него холандски. Овде се људи у рингу боре, да тако кажем, на „живот и смрт”, а тамо се ради онако шминкерски. Понекад и мене емоције у рингу понесу, јер то је ваљда тај балкански ген, који сам наследио од оца. То ми је и врлина и мана, али никада не покушавам да се потучем у рингу.
Како се припремате за мечеве?
– Имам сјајне услове, јер вежбам у Олимпијском центру у Холандији. Имам много спаринга, а тренирам и са светски познатим боксерима. Наравно, идем са оцем на кампове у Немачку и Енглеску, а у Србији вежбам са Тадијом Качаром.
Шта планирате у будућности?
– Радо бих ишао на Олимпијске игре идуће године, где прижељкујем злато. Верујем да ће се за то створити услови у Србији и да ће бокс овде кренути некадашњим стазама успеха – закључио је Ђокић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.