Trener mu je otac Goran, Kruševljanin koji je pre 25 leta otišao u Holandiju. Vouter je bio reprezentativac te zemlje i boksovao za tamošnju selekciju u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji, a pet puta bio je najbolji u državi.
Na SP za mlade osvojio je dva peta mesta. Pre nekoliko dana dobio je srpski pasoš. Presrećan je zbog te činjenice, mada ne govori srpski, pa je razgovor tekao uz pomoć prevodioca.
– Moj otac je jedan od trenera u holandskoj reprezentaciji. Međutim, osećam se lepo u Srbiji. Dopadaju mi se ljudi, koji su gostoljubivi i puno topliji nego kod nas na zapadu – rekao je Đokić.
Da li ćete boksovati za našu reprezentaciju?
– Naravno, ako me selektor pozove. Podneo sam zahtev AIBA da mi dozvoli da se borim za Srbiju i nadam se da će se to dogoditi u avgustu, jer tada će isteći dve godine od kad sam prestao da branim boje Holandije, zbog namere da boksujem za Srbiju.
Kakav je, po vama, srpski boks?
– Smatram da je kvalitetniji nego holandski. Ovde se ljudi u ringu bore, da tako kažem, na „život i smrt”, a tamo se radi onako šminkerski. Ponekad i mene emocije u ringu ponesu, jer to je valjda taj balkanski gen, koji sam nasledio od oca. To mi je i vrlina i mana, ali nikada ne pokušavam da se potučem u ringu.
Kako se pripremate za mečeve?
– Imam sjajne uslove, jer vežbam u Olimpijskom centru u Holandiji. Imam mnogo sparinga, a treniram i sa svetski poznatim bokserima. Naravno, idem sa ocem na kampove u Nemačku i Englesku, a u Srbiji vežbam sa Tadijom Kačarom.
Šta planirate u budućnosti?
– Rado bih išao na Olimpijske igre iduće godine, gde priželjkujem zlato. Verujem da će se za to stvoriti uslovi u Srbiji i da će boks ovde krenuti nekadašnjim stazama uspeha – zaključio je Đokić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
