Девић: Прекретница сезоне за Партизан

Марко Девић, београдско дете са пасошем Украјине, бивши репрезентативац некадашње Совјетске републике, стрелац је првог поготка за Сабах на званичним утакмицама.

- Азербејџански клуб основан је 2017. године, не могу да кажем да сам имао ту срећу, али такве су биле околности да сам, ето, први погодио противничку мрежу на првенственој утакмици у дресу Сабаха. Да се зна, навијам за Партизан и то знају најбоље моји на Булбулдеру и у осталим деловима Звездаре, фудбалски, једноставно речено, лепота – не, резултат – да. Да преведем, само се то гледа и уколико црно-бели у реваншу са Азербејџанцима буду размишљали како да елиминишу противника, а избаце из главе фудбалску лепоту, имају велике шансе да се радују после двомеча са Сабахом – каже Марко Девић, не тако давно саиграч сјајног Андреја Шевченка у нападу „жутих”, са државним грбом Украјине.

Како гласи рецепт за брисање Сабаха са европске мапе?

- Уопште није флоскула, дакле, офанзивна игра, само мудро и паметно, то би у најкраћем била јасна порука црно-белима.

Из садашњег тима Сабаха има ли неког од саиграча из те сезоне 2017-2018?

- Прошло је много времена, у ствари, време брзо иде, године лете, из моје екипе нема никога у дресу Партизановог ривала.

Шта бисте поручили стручном штабу са Игором Дуљајем на челу, Натху, Марковићу, Белићу и осталим фудбалерима клуба из Хумске?

- Да ставе највећи акценат на игру, много већи него на све претходне утакмице. Видите, од момента кад сам био у Азербејџану и играо за Сабах, тај клуб се подигао и то на не мале висине, док Партизан проналази себе и увек је, некако, у неким потешкоћама.

Шта сте видели на ТВ екрану у првих 90 минута мегдана Азербејџанаца са представником Србије?

- Заслужено је домаћин победио. Раније је био случај кад играју српски и азербејџански клуб да се све приче обично своде на гол разлику, многи љубитељи фудбала поставили су питања са колико ће голова утакмица да се заврши... Више, међутим, није тако. Времена су се променила, цео фудбалски свет улаже милионе евра и долара у фудбал. И неки нефудбалски фактори, првенствено временска разлика, па и далеко путовање црно-белих на тло некадашњег СССР-а утицало је да Партизан доживи пораз.

Свака утакмица је прича за себе, у фудбалу не пролазе оне приче у стилу „ех, да смо...” Слажете ли се са том констатацијом?

- Кад се заврши меч, ту се ставља тачка и не вреди више причати ни сутрадан, ни после три дана, ни после месец дана. Сваки сусрет, свеједно да ли је пријатељски, или је за бодове, или у куп такмичењу је нова прича и не вреди се много освртати на оно што је иза. Знам, као и многи у Србији и ван моје земље, да Партизану неће бити лако ни у реваншу, али црно-бели могу да стигну, па и пониште капитал Сабаха. Резултат 2:0 заиста је најопаснији и ту нема никаквог подсмевања. Некад је то неко одлично рекао, стварно је тај коначни исход специфичан, гледано из више позиција.

Од ове утакмице зависиће даља комплетна слика што се тиче црно-белих?

- Партизану је ово битна утакмица, прекретница за целу сезону! Већи је притисак на играчима и тренерима и свим људима у Партизану, него кад бацимо поглед ка Азербејџанцима. Гости долазе у Београд тотално растерећени, свесни да су урадили велики део посла, пуни су самопоуздања, свесни да су надиграли противника у првој утакмици. Све док постоје шансе, међутим, човек мора да се бори, не сумњам да ће црно-бели да дају последњи атом снаге да обришу минус из Азербејџана и оставе далеко лепши утисак у београдској вечери у Хумској улици.

Имате ли поруку за домаћина?

- Сви ми у Србији морамо коначно да схватимо да је фудбалска Европа, па и свет далеко одмакао и не смемо да потцењујемо никога! Опасно је кад човек у некоме испред себе види мрвицу, а то обично завара и врати се вишеструко повољније, али за онога ко ти стоји испред очију. Сабах је фудбалска непознаница у Европи, видели смо диван амбијент, амбициозан тим, да Азербејџанци имају доброг тренера. Уосталом, европске утакмице показале су да је папир и прича једно, а оно што се види на терену нешто сасвим друго – поручио је на крају Марко Девић.