ПЕНАЛ: Да ли је Мијатовић крив или заслужан?

Партизан је минулог викенда стигао у предворје јесењих почасти упркос смушеним реакцијама дефанзиваца и неспретним потезима руководилаца. На срећу црно-белих изнад висине задатка били су Ненад Стојаковић, Јован Милошевић, Мирослав Тањга и Његош Петровић... Освоји ли Партизан шампионску титулу у унапред „изгубљеној сезони“ Расим Љајић мораће да обезбеди и новац за премије не само Партизановим, него и фудбалерима Војводине који су два пута враћали Парни Ваљак у шампионску трку.

Неправедно у другом плану – Ненад Стојаковић је несумњиво личност месеца на Топчидерском брду. Сјајно постављеном екипом у Крагујевцу, анулирао је бламажу против Панчеваца (1:3) и уз „помоћ пријатеља“ Мирослава Тањге архивирао кикс после којег су се партизановци питали да ли је Предраг Мијатовић „сав свој“ кад је „сменио Благојевића, а пронашао Стојаковића“... Време ће показати да ли је и са Стојаковићем погрешио као са Благојевићем, али, идеја да у први тим уврсти омладинца Душана Јовановића бесмислено је подигнута на ниво „клупског удара“ у којем су се, по тврдњама таблоида, наспрам легендарног Пеђе – нашли Данко Лазовић и Миралем Сулејмани. Данко Лазовић на чијем ангажовању на изузетно одговорној функцији у Партизану је инсистирао управо Предраг Мијатовић и Миралем Сулејмани, директор Омладинске школе црно-белих... заборављајући притом да се упита, а откуд он уопште на функцији директора Омладинске школе Партизана из које је побегао пре званичног почетка сениорске каријере одбијајући да потпише први професионални уговор с клубом из Хумске 1!?!? Није међутим Сулејмани уопште битан у овој причи – важна је још једна грешка руководства Партизана осликана издавањем непотребног саопштења и правдања за потез који на крају, ваљда из страха од потенцијалних реакција, није ни реализован.

Логично је да челници Партизана задужени за спортска питања повлаче потезе с којима не морају да се сложе сви без обзира да ли су запослени у клубу или у улози навијача желе добро црно-белима.

Да ли је и ко пре годину или две у омладинској екипи црно-белих видео било којег фудбалера који, мора то да се призна, боље играју у првом тиму него што су играли у омладинском. Легендарни Александар Митровић је, сећају се навијачи Партизана, седео често на клупи омладинаца пре него што је пребачен у први тим у којем је експлодирао...

Чудан смо народ, а у фудбал се и у психологију готово сви одреда разумемо „боље“ и од самих стручњака... Толико добро да и питање постављено пре две године „зашто ми у Србији немамо свог Јамала“, и одговор у шали: „зато што бисмо га послали на каљење јер је још млад“, није гротеска, него - сурова реалност.

То што неко као омладинац није по укусу стручњака, а Партизановим у омладинском узрасту нису били ни Немања Видић и Немања Матић, не значи да можда за годину или две неће обући дрес неког од европских великана... То сви у руководству Партизана треба да имају на уму док повлаче потезе који никако не могу да буду гори од оних кад су у Хумску довођени Гогуа, Де Медина, Валијенте, Андраде, Траоре, Колорадо, Овусу, Аријага, Грималдо као трећи најскупљи играч црно-белих свих времена плаћен 1,4 милиона евра, Кануте, Дијабате, Северина, Захид, Гох, Мениг, Калулу... И још пуно незнаних јунака...