Кад је у другом полувремену пријатељске утакмице Црвене звезде са Фјорентином, тренер Барак Бахар између осталих резервиста увео на терен Владимира Лучића, сигурно да добар део публике на Рајко Митић стадиону није имао појма ко је младолики плавушан. Боље обавештени знали су да је прошао Звездину школу и да је тихо и без велике помпе враћен са каљења из Чукаричког.
Лучић је у првом нападу кад су му саиграчи додали лопту, окренуо кормило ка голу Италијана. Већ у другом контакту, на левом боку, три пута је спектакуларним „лажњацима” бацао на траву команданта одбране Фјорентине и нашег А тима, Николу Блекија Миленковића.
Био је то увод у лето у коме ће се Лучић не само наметнути као стартер у моћном тиму шампиона, затим бити и највеће откровење у Бахаровом систему, него ће већ у сезони купања постати неко ко се прилично пита у игри црвено-белих.
На прсте једне руке могу се пребројати они који су имали потпуни увид у мега потенцијал плавокосог Београђанина. То је заправо неколицина тренера који су у млађим категоријама учили и пратили развој Владимира Лучића.
Један од њих је Дејан Симић, тренер из Звездине школе, који је вероватно пажљивије од свих пратио нападача. Симић каже да није ни најмање изненађен космичким успоном момка који је рођен на Видовдан 2002. године.
- Постоји један део приче о Владимиру Лучићу који не зна шира јавност. У периоду када је пред улазак у омладинце нагло добио висину и центиметре, мишићи и комплетна мускулатура су јако лоше све поднели и имао је огромне проблеме. Толике да би добар део клинаца или одустао или упао у депресију и ко зна шта. Е, то је управо један од кључних Владимирових квалитета - падови морала и губитак вере нису долазили у обзир – у једном даху прича Симић.
У периоду када се Лучић борио са сопственим телом, клуб је одлучио да га најпре пошаље у омладинце Графичара, а затим следи и сениорско каљење, најпре у ИМТ-у, а онда и у Чукаричком.
- Добро познајем момка, знам из какве је породице, како је васпитан и колико има јак карактер. Није губио време на кукање, радио је и напредовао сваким даном, и иако заобилазним путем, ево га на Маракани, у петој брзини, спреман да дрибла Блекија и било кога. Не бих да звучим претенциозно, али док сам га тренирао у млађим категоријама, нисам имао уопште дилему – тако раскошан таленат је све само не честа појава. Чак и у клубу какав је Црвена звезда. Једноставно, необичан таленат помножен са јаким карактером или како ми тренери волим да кажемо намештеном „главом” – прича Симић.
Лучић увелико пуни списак предрибланих и претрчаних дефанзиваца који су покушали да га „ухвате”, Звезда руши противнике као чуњеве, остаје да се види колики је домет Владимира и тима црвено-белих у Лиги шампиона.
- Бићу толико слободан да кажем да га очекујем у будућности у некој од „лига петице”, па чак и водећим клубовима у елитним такмичењима. Лучић ће сигурно и даље напредовати. И колико год било фасцинантно на ком нивоу тренутно игра, убеђен сам да није ни на својих 70 посто, без претиравања – поручује Симић.
БАХАР: НЕ ПОРЕДИМ ГА СА КАТАИЈЕМ
Минутажа и статус Владимира Лучића у тиму Црвене звезде, у одређеној мери био је усмерен и повредом већ на старту припрема Александра Катаија, прве звезде тима у протеклих неколико сезона.
Можда је неумесно поредити их, али у сваком случају, Лучић је укупним дејством на терену макар учинио изостанак Магика мање приметним.
- Катаија толико поштујем и ценим да га не бих уопште поредио са било ким. С друге стране, Лучић демонстрира игру у оба правца, са и без лопте, из дана у дан трокорацима граби напред и то постаје и те како видљиво свима – рекао је Бахар после меча са Спартаком.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
