Simić: Lučić nije ni na 70 odsto mogućnosti

Kad je u drugom poluvremenu prijateljske utakmice Crvene zvezde sa Fjorentinom, trener Barak Bahar između ostalih rezervista uveo na teren Vladimira Lučića, sigurno da dobar deo publike na Rajko Mitić stadionu nije imao pojma ko je mladoliki plavušan. Bolje obavešteni znali su da je prošao Zvezdinu školu i da je tiho i bez velike pompe vraćen sa kaljenja iz Čukaričkog.  

Lučić je u prvom napadu kad su mu saigrači dodali loptu, okrenuo kormilo ka golu Italijana. Već u drugom kontaktu, na levom boku, tri puta je spektakularnim „lažnjacima” bacao na travu komandanta odbrane Fjorentine i našeg A tima, Nikolu Blekija Milenkovića.

Bio je to uvod u leto u kome će se Lučić ne samo nametnuti kao starter u moćnom timu šampiona, zatim biti i najveće otkrovenje u Baharovom sistemu, nego će već u sezoni kupanja postati neko ko se prilično pita u igri crveno-belih.  

Na prste jedne ruke mogu se prebrojati oni koji su imali potpuni uvid u mega potencijal plavokosog Beograđanina. To je zapravo nekolicina trenera koji su u mlađim kategorijama učili i pratili razvoj Vladimira Lučića.

Jedan od njih je Dejan Simić, trener iz Zvezdine škole, koji je verovatno pažljivije od svih pratio napadača. Simić kaže da nije ni najmanje iznenađen kosmičkim usponom momka koji je rođen na Vidovdan 2002. godine.

- Postoji jedan deo priče o Vladimiru Lučiću koji ne zna šira javnost. U periodu kada je pred ulazak u omladince naglo dobio visinu i centimetre, mišići i kompletna muskulatura su jako loše sve podneli i imao je ogromne probleme. Tolike da bi dobar deo klinaca ili odustao ili upao u depresiju i ko zna šta. E, to je upravo jedan od ključnih Vladimirovih kvaliteta - padovi morala i gubitak vere nisu dolazili u obzir – u jednom dahu priča Simić.

U periodu kada se Lučić borio sa sopstvenim telom, klub je odlučio da ga najpre pošalje u omladince Grafičara, a zatim sledi i seniorsko kaljenje, najpre u IMT-u, a onda i u Čukaričkom.

- Dobro poznajem momka, znam iz kakve je porodice, kako je vaspitan i koliko ima jak karakter. Nije gubio vreme na kukanje, radio je i napredovao svakim danom, i iako zaobilaznim putem, evo ga na Marakani, u petoj brzini, spreman da dribla Blekija i bilo koga. Ne bih da zvučim pretenciozno, ali dok sam ga trenirao u mlađim kategorijama, nisam imao uopšte dilemu – tako raskošan talenat je sve samo ne česta pojava. Čak i u klubu kakav je Crvena zvezda. Jednostavno, neobičan talenat pomnožen sa jakim karakterom ili kako mi treneri volim da kažemo nameštenom „glavom” – priča Simić.

Lučić uveliko puni spisak predriblanih i pretrčanih defanzivaca koji su pokušali da ga „uhvate”, Zvezda ruši protivnike kao čunjeve, ostaje da se vidi koliki je domet Vladimira i tima crveno-belih u Ligi šampiona.

- Biću toliko slobodan da kažem da ga očekujem u budućnosti u nekoj od „liga petice”, pa čak i vodećim klubovima u elitnim takmičenjima. Lučić će sigurno i dalje napredovati. I koliko god bilo fascinantno na kom nivou trenutno igra, ubeđen sam da nije ni na svojih 70 posto, bez pretiravanja – poručuje Simić.