Барак Бахар је 19. маја стигао у Љутице Богдана, брже него што је вероватно и сам очекивао, упалио је велики број битних мотора и данас, након седам пријатељских и четири првенствена меча, и даље се шепури са стопостотним учинком - 11 утакмица и свих 11 победа.
Осим резултата који су у сваком случају више него импресивни, на неколико нивоа увелико се могу намирисати трагови и путокази Бахаровог досадашњег стваралаштва на клупи шестоструког узастопног првака Србије.
Најпре, Бахар се без много устручавања, прихватио посла који је једноставно морао да се догоди овог лета, у мањем или већем обиму - делимична смена генерација, односно захвалнице једном броју првотимаца, који су за српске стандардне предуго на Маракани и једноставно су изгубили потребну свежину, неопходну у сезони у којој ће најтрофејнији српски клуб први пут у Лигу шампиона без учешћа у квалификацијама.
Даље, успео је врло брзо да адаптира на мали број појачања која се нису поштено ни надисала ваздуха у српској престоници, а већ су почели да попуњавају рубрике.
Погодио је, макар за сада тако делује, и са редефинисањем основне формације у којој ће се тим супротстављати противницима, досадашња
4-2-3-1 претворена је у 3-5-2. Промена је одмах дала резултате са освеженим и додатно растрчаним Стефаном Митровићем и Османом Букаријем у улози десног и левог спољног играча.
У ватру је одмах убачен нападачки тандем који је летос стигао на велика врата Олањинка - Красо.
Неколико пута Израелац је и поред убедљивих и са лакоћом остварених победа, умео да помене ствари у игри којима није у потпуности задовољан, пре свега се то односило на одређене падове у темпу како би утакмица одмицала. Црвено-бели су на четири првенствена и седам пријатељских мечева пре сезоне противнике обарали раним нокаутима, головима у раној фази утакмице. С једне стране, звучи логично да кад екипа на полувреме оде са углавном три гола вишка (против Фјорентине плус пет ?!), у другом полувремену природно спусти ритам, са друге стране, јасно је било да је изузетно агресиван висок пресинг на противника, изузетно тешко одржати на истом нивоу свих 90 минута.
- Трудим се да бодрим и гурам играче у намери да макар већи део утакмице држимо на истом или сличном нивоу, али то свакако није лако постићи у ово доба године, а поготову против екипа које се против нас скоро по правилу затварају у бункер и имају саму једну мисао у глави – дефанзива. Циљ је да што брже растемо, да наставимо да радимо јако као и до сада, сигурно је да ће се временом повећавати део утакмице у коме екипа делује у пуном темпу – рекао је Бахар после утакмице са Спартаком.
Кад погледамо статистику и динамику постизања голова, приметићемо две ствари: прва је да је Звезда у првим полувременима успела да постигне дупло више голова него у других 45 минута, те да је сва четири поготка примила у првој половини утакмице. Звучи већ као куриозитет – Звездина одбрана није капитулирала ниједном у другом полувремену.
Гледајући само четири такмичарска дуела, Бахарови пулени су колону стрелци пунили 14 пута, само једном су вадили лопту из сопствене мреже.
ГОЛ РАЗЛИКА (пријатељске и првенство) 38:4
ПРВО ПОЛУВРЕМЕ 24:4
ДРУГО ПОЛУВРЕМЕ 12:0

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.