Павићевић из Токија за Журнал: Ни најјачи не гарантују

Лука Павићевић, бивши повремени југословенски репрезентативац, троструки клупски шампион Европе са Југопластиком, потом тренер ОКК Београда, Атласа, Хемофарма, Паниониоса, Роана, Будућности,  некадашњи тренер наше универзитетске репрезентације и селектор Црне Горе поново је у Јапану, где је за пет година рада у Алварку из Токија освојио Куп шампиона Азије - први пут је тријумфовао један тим из земље излазећег Сунца - али и три пута био шампион ове далеке острвске државе. У мају је Лука Сан преузео екипу Шибуја Сан Рокерс, коју је до прошле сезоне спонзорисала компанија Хитачи, а сада је клуб под покровитељством корпорација Сега и Сами.

Нови власници су наравно пожелели да клубу који траје 87 година, али без трофеја, ударе свој печат успесима. И да остану забележени у историји јапанске кошарке. Да би у томе успели позвали су кога би другог него Луку Павићевића, већ одомаћеног у земљи са 127 милиона становника, чији реноме, стручност, знање, елоквенција и образовање савршено одговарају фото роботу тренера за Шибују, екипе из централне четврти Токија, својеврсне туристичке атракције.

- Али, тренажни клупски центар је на 30 минута вожње возом… - не крије Павићевић ни детаље. – Дошао сам изузетно касно, прелазни рок је био при крају. Екипа има потенцијал, пред нама је напорна и изазовна сезона да у Лиги Јапана, где ће десетак екипа конкурисати за шампионску титулу – искорачимо. Са мном је Душан Гвоздић, четири сезоне ми је био први сарадник у Алварку.

Тема јесте занимљива из више углова, али Павићевића смо позвали да нам дочара у каквој атмосфери Јапан и Окинава, где играју две од осам група на Светском првенству, потом и новоформирана дружина друге етапе, дочекују највећи кошаркашки догађај године.

- У Јапан сам дошао 2016. да бих радио на пројекту селектирања репрезентације за Олимпијске игре у Токију, померене због короне са 2020. на 2021, али и због Светског првенства 2023. Практично због два домаћинства која су подигла наравно и јапанску клупску кошарку, пре свега кроз Лигу. Порасла је и популарност, али и финансијски потенцијал. У међувремену сам прешао у Алварк…

Павићевић наставља као сведок приче изнутра:

- У Савезу нису били задовољни олимпијским циклусом, иако је то била веома добра генерација играча и дошло је до промене тренера. На место селектора је прекомандован из женске репрезентације, друге на Олимпијским играма, Том Ховасе, који до тада није радио са мушкарцима. За две године извршена је смена генерација, можда тренутак и није био најпогоднији, али…Јапан може да буде у проблему, у групи је са Немачком, Аустралијом и Финском…

Прелази на занимљиву опсервацију:

- Међутим, као и Александар Ђорђевић са Кином, Јапан не очекује медаљу, али ће се са Филипинима и Ираном борити за ореол најбоље пласиране екипе из Азије, како би се директно пласирали на Олимпијске игре у Паризу 2024. Улог је велики, биће то веома интересантна борба и за овдашњу јавност.

Павићевић потом прелази на домаћина, град Окинаву.

- До 1972. Окинава је била под контролом САД, отуда је кошарка овде можда и најразвијенија, актуелни шампион Јапана је одатле. Дворана може да прими 17.000 људи и сигурно ће бити дупке пуна, не само када игра домаћа селекција.

То је почетак Мундобаскета, а какав ће бити крај у Манили?

- Има доста репрезентација које ће да теже медаљи, наравно поступно, прво наредној рунди, па елиминацијама…Одскачу Француска, Аустралија, ту су и Србија, Шпанија, Италија, Словенија, Бразил…а рекао бих да је Немачка посебно снажна. Имају одличан, висок квалитет, предводи их сериозан стручњак Гордон Херберт.

А САД, где су оне?

- О њима у посебном пасусу. Стив Кер је селектор, из сенке је ту и Грег Поповић. У питању је сјајан концепт да се не ослањају на највеће звезде, већ на играче који су на путу да то постану у НБА. Они су пуни жеље, страсти, ентузијазма, енергије, гладни су и славе и новца, налазе се између сјајних колеџ каријера и највишег НБА квалитета. Играју у стилу Голден Стејта, брзо, са много шутева, не запостављају ни одбрану…Хендикеп може да им буде играње по правилима ФИБА, може да их доведе у непознате ситуације.

Како Павићевић види Србију?

- Без најбољих играча није у најјачем саставу, али та околност пружа прилику за истицање некима који нису били у главним улогама, а имају потенцијал за такве роле. Интегрисани са неколицином провереног квалитета, они могу бити предност, посебно ако су се на припремама добро укомпоновали у том систему. Наравно, никакве гаранције нема, видели смо то и на прошлом европском шампионату када смо имали најјачи тим, а остали смо без медаље.

Павићевић је рођен у Титограду, 17. јуна 1968. Био је селектор Црне Горе од 2012. до 2014. Шта се може очекивати од Популарних Соколова?

- Са новим селектором Бошком Радовићем та репрезентација, у мом срцу као и Србија, има компактност и вољу за играњем, момци су изузетно карактерни, талентовани, многе сам и тренирао, али мала база је ограничавајући фактор. Биће једно од најпријатнијих изненађења, али укрштају са САД…Сигуран сам да ће играти бескомпромисно.

За ширу причу више није било времена…