Pavićević iz Tokija za Žurnal: Ni najjači ne garantuju

Luka Pavićević, bivši povremeni jugoslovenski reprezentativac, trostruki klupski šampion Evrope sa Jugoplastikom, potom trener OKK Beograda, Atlasa, Hemofarma, Panioniosa, Roana, Budućnosti,  nekadašnji trener naše univerzitetske reprezentacije i selektor Crne Gore ponovo je u Japanu, gde je za pet godina rada u Alvarku iz Tokija osvojio Kup šampiona Azije - prvi put je trijumfovao jedan tim iz zemlje izlazećeg Sunca - ali i tri puta bio šampion ove daleke ostrvske države. U maju je Luka San preuzeo ekipu Šibuja San Rokers, koju je do prošle sezone sponzorisala kompanija Hitači, a sada je klub pod pokroviteljstvom korporacija Sega i Sami.

Novi vlasnici su naravno poželeli da klubu koji traje 87 godina, ali bez trofeja, udare svoj pečat uspesima. I da ostanu zabeleženi u istoriji japanske košarke. Da bi u tome uspeli pozvali su koga bi drugog nego Luku Pavićevića, već odomaćenog u zemlji sa 127 miliona stanovnika, čiji renome, stručnost, znanje, elokvencija i obrazovanje savršeno odgovaraju foto robotu trenera za Šibuju, ekipe iz centralne četvrti Tokija, svojevrsne turističke atrakcije.

- Ali, trenažni klupski centar je na 30 minuta vožnje vozom… - ne krije Pavićević ni detalje. – Došao sam izuzetno kasno, prelazni rok je bio pri kraju. Ekipa ima potencijal, pred nama je naporna i izazovna sezona da u Ligi Japana, gde će desetak ekipa konkurisati za šampionsku titulu – iskoračimo. Sa mnom je Dušan Gvozdić, četiri sezone mi je bio prvi saradnik u Alvarku.

Tema jeste zanimljiva iz više uglova, ali Pavićevića smo pozvali da nam dočara u kakvoj atmosferi Japan i Okinava, gde igraju dve od osam grupa na Svetskom prvenstvu, potom i novoformirana družina druge etape, dočekuju najveći košarkaški događaj godine.

- U Japan sam došao 2016. da bih radio na projektu selektiranja reprezentacije za Olimpijske igre u Tokiju, pomerene zbog korone sa 2020. na 2021, ali i zbog Svetskog prvenstva 2023. Praktično zbog dva domaćinstva koja su podigla naravno i japansku klupsku košarku, pre svega kroz Ligu. Porasla je i popularnost, ali i finansijski potencijal. U međuvremenu sam prešao u Alvark…

Pavićević nastavlja kao svedok priče iznutra:

- U Savezu nisu bili zadovoljni olimpijskim ciklusom, iako je to bila veoma dobra generacija igrača i došlo je do promene trenera. Na mesto selektora je prekomandovan iz ženske reprezentacije, druge na Olimpijskim igrama, Tom Hovase, koji do tada nije radio sa muškarcima. Za dve godine izvršena je smena generacija, možda trenutak i nije bio najpogodniji, ali…Japan može da bude u problemu, u grupi je sa Nemačkom, Australijom i Finskom…

Prelazi na zanimljivu opservaciju:

- Međutim, kao i Aleksandar Đorđević sa Kinom, Japan ne očekuje medalju, ali će se sa Filipinima i Iranom boriti za oreol najbolje plasirane ekipe iz Azije, kako bi se direktno plasirali na Olimpijske igre u Parizu 2024. Ulog je veliki, biće to veoma interesantna borba i za ovdašnju javnost.

Pavićević potom prelazi na domaćina, grad Okinavu.

- Do 1972. Okinava je bila pod kontrolom SAD, otuda je košarka ovde možda i najrazvijenija, aktuelni šampion Japana je odatle. Dvorana može da primi 17.000 ljudi i sigurno će biti dupke puna, ne samo kada igra domaća selekcija.

To je početak Mundobasketa, a kakav će biti kraj u Manili?

- Ima dosta reprezentacija koje će da teže medalji, naravno postupno, prvo narednoj rundi, pa eliminacijama…Odskaču Francuska, Australija, tu su i Srbija, Španija, Italija, Slovenija, Brazil…a rekao bih da je Nemačka posebno snažna. Imaju odličan, visok kvalitet, predvodi ih seriozan stručnjak Gordon Herbert.

A SAD, gde su one?

- O njima u posebnom pasusu. Stiv Ker je selektor, iz senke je tu i Greg Popović. U pitanju je sjajan koncept da se ne oslanjaju na najveće zvezde, već na igrače koji su na putu da to postanu u NBA. Oni su puni želje, strasti, entuzijazma, energije, gladni su i slave i novca, nalaze se između sjajnih koledž karijera i najvišeg NBA kvaliteta. Igraju u stilu Golden Stejta, brzo, sa mnogo šuteva, ne zapostavljaju ni odbranu…Hendikep može da im bude igranje po pravilima FIBA, može da ih dovede u nepoznate situacije.

Kako Pavićević vidi Srbiju?

- Bez najboljih igrača nije u najjačem sastavu, ali ta okolnost pruža priliku za isticanje nekima koji nisu bili u glavnim ulogama, a imaju potencijal za takve role. Integrisani sa nekolicinom proverenog kvaliteta, oni mogu biti prednost, posebno ako su se na pripremama dobro ukomponovali u tom sistemu. Naravno, nikakve garancije nema, videli smo to i na prošlom evropskom šampionatu kada smo imali najjači tim, a ostali smo bez medalje.

Pavićević je rođen u Titogradu, 17. juna 1968. Bio je selektor Crne Gore od 2012. do 2014. Šta se može očekivati od Popularnih Sokolova?

- Sa novim selektorom Boškom Radovićem ta reprezentacija, u mom srcu kao i Srbija, ima kompaktnost i volju za igranjem, momci su izuzetno karakterni, talentovani, mnoge sam i trenirao, ali mala baza je ograničavajući faktor. Biće jedno od najprijatnijih iznenađenja, ali ukrštaju sa SAD…Siguran sam da će igrati beskompromisno.

Za širu priču više nije bilo vremena…